FIBA predstavila plan nove Evrolige! Ima šanse za Zvezdu i Partizan!

Klubovima fond od 30.000.000 evra i bogate premije! Da bi najveći srpski klubovi došli do svoje pozicije u G8, prvo bi morali da ispune kvotu, odnosno da ostvare traženi rezultat kroz grupnu, ali i ostale faze, u narednoj deceniji, što će biti pakleno težak posao s obzirom na daleko bogatije i moćnije rivale.

Košarka 07.11.2015 | 17:00

Svetska kuća košarke zvanično je započela misiju pod nazivom - Košarkaška liga šampiona!

Čelni ljudi FIBA održali su u utorak popodne sastanak sa prvim čovekom Evrolige Đordijem Bertomeuom, direktorom operacija Eduardom Skotom, predstavnicima Reala, Makabija, Fenerhbačea i Olimpijakosa, te vodećim ljudima nacionalnih saveza Španije, Grčke, Italije, Turske u švajcarskom Mijeu, gde je zvanično predstavljen koncept nove Evrolige, koja bi mogla da zaživi već od sezone 2017/18!

Baš kao što se već najavljivalo, novo takmičenje pod okriljem FIBA trebalo bi da doživi potpunu transformaciju - umanjenje broja klubova sa 24 na 16, gde bi zagarantovano učešće imali CSKA Moskva, Real Madrid, Barselona, Panatinaikos, Olimpijakos, Efes, Fenerbahče, Makabi, kao i prvaci Francuske, Nemačke, Italije i Litvanije. Preostale četiri pozicije popunili bi klubovi koji bi u takmičenje ušli kroz kvalifikacije, koje bi bile održane krajem septembra, prema odredbama plana. Prva faza započela bi u oktobru.

Apsolutna inovacija bila bi zamena grupne faze ligaškim takmičenjem! Dakle, 16 klubova bi oformilo jednu ligu, u kojoj bi se igralo po "dvokružnom sistemu" - kod kuće i u gostima! Najboljih osam ekipa prošlo bi u četvrtfinale, gde bi se igrao plej-of. Tim koji u tri utakmice stigne do dve pobede ide u polufinale, odnosno na Fajnal-for.

Deo koji će svakako najviše interesovati poklonike košarke u Srbiji - Košarkaška liga šampiona bi imena klubova iz "Grupe 8" mogla da menja i to po više osnova - 50 odsto učinka u prvoj fazi takmičenja, u desetogodišnjem ciklusu. A listu kandidata za tih osam pozicija pune i Crvena zvezda i Partizan!

Na listi kandidata se nalaze - Real, Barselona, Valensija, Olimpijakos, Panatinaikos, Makabi, Hapoel Jerusalim, CSKA, Himki, Efes, Fenerbahče, Olimpija Milano, Bajern, Alba, Žalgiris, Limož, Partizan i Crvena zvezda.

To bi, bar nezvanično, moglo da znači da bi klubovi iz nekadašnje Jugoslavije do mesta u takmičenju mogli kroz nacionalne šampionate, kao i svi ostali timovi Evrope. Održivost Jadranske lige u tom slučaju bio bi nemoguć.

Da bi najveći srpski klubovi došli do svoje pozicije u G8, prvo bi morali da ispune kvotu, odnosno da ostvare traženi rezultat kroz grupnu, ali i ostale faze, u narednoj deceniji, što će biti pakleno težak posao s obzirom na daleko bogatije i moćnije rivale. Ali, FIBA je Srbiji dala kakav-takav kredit, poštovanje i šansu zbog svega što je jedna zemlja košarke uradila svih ovih godina i decenija na klupskom i reprezentativnom planu.

Osim već nabrojanih promena takmičenje u Košarkaškoj ligi šampiona svelo bi se na jedan dan - četvrtak, koji bi bio posvećen isključivo najkvalitetnoj košarci.

Svakako najvažniji detalj, kojim FIBA pokušava da namami klubove u svoje takmičenje, jeste ogroman fond koji bi bio posvećen isključivo klubovima. Tačnije, klubovi bi godišnje imali po 30.000.000 evra, a premije koje bi bile daleko više u odnosu na iznos koji je trenutno aktuelan.

Naime, osam evropskih velikana će za učešće u Košarkaškoj ligi šampiona dobiti 1.687.500 evra godišnje, šampioni četiri države bi inkasirali po 375.000 evra, dok kvalifikanti ne bi imali dobili novčane premije. Za svaku pobedu u prvoj fazi dodeljivalo bi se po 37.500 evra. Finansijski fer-plej, koji je zaživeo ove sezone, a koji potražuje od klubova minimalni budžet od 4.000.000 evra, uz „čiste račune“ bio bi i dalje aktuelan.

Kvalifikacije bi se igrale po principu lige - 32 kluba bila bi raspoređena u četiri grupe po osam timova, gde bi se odigralo po sedam rundi. Četiri ekipe, pobednici grupa, sa najviše osvojenih bodova išle bi u Ligu šampiona. Ostali klubovi obezbedili bi učešće u FIBA Evropa kupu, ekvivalent sadašnjem Evrokupu.

Takođe, ono što bi takođe bila velika promena u odnosu na dosadašnju praksu jeste da bi osam najmoćnijih klubova Evrope na ravnomerne delove dobilo 50 odsto Evrolige, dok bi preostalih 50 odsto pripalo FIBA i njenim sponzorima.

Posle ovog, inicijalnog sastanka, praktično ništa nije promenjeno. Ali, moglo bi da se promeni. Čelnike FIBA i klubove čeka niz sastanaka u budućnosti, posle kojih bi stvari tek trebalo da se razviju u željenom smeru.