U Novakovom avionu: Priča o strahu, hrani, uzoru...

Prošla je sredina ručka sa Novakom Đokovićem, a on još nije ni dodirnuo svoju hranu...Tom rečenicom je Piter Aspden, novinar Fajnenšel Tajmsa, započeo svoj članak o najboljem teniseru sveta.

Tenis 28.10.2015 | 00:00

Aspden nastavlja rečima da će govoriti Novaku o svojoj igri kako bi mu dao malo vremena da jede i kaže da se oseća kao da gleda u “egzistencijalnu crnu rupu“ kada treba da servira drugi servis na 30:40. Kako ostati smiren?

“Prva stvar koja mora da se uradi jeste da ste celim bićem u tom trenutku. To je mnogo lakše reći nego uraditi, moraju da se isključe sve spoljne stvari i da se sav fokus ustremi na ono što sledi. Kako bi koncentranciju doveo do tog stadijuima, potrebno je mnogo iskustva i mentalne snage. To nije nešto sa čime se rađaš, već to stvaraš samostalno“, počeo je priču Novak Đoković.

Nakon što novinar konstatuje da Novak govori tečno, intenzivno i odmereno, što naliči njegovim udarcima, srpski teniser nastavlja:

“Verujem da polovina bilo koje pobede u tenisu leži pre izlaska na teren. Ako nemaš vere u sebe, onda strah preuzima kontrolu, a to znači da nećeš moći da se izboriš. Tanka je to linija, energija u takvim trenucima je tako visoka – kako ćeš je iskoristiti? Da li ćeš dozvoliti da te ona pojede ili ćeš prihvatiti njeno prisustvo i reći: ’U redu, hajde da radimo zajedno“.

Usledilo je pitanje da li je on ikada osetio strah, a Novak odgovara:

“Apsolutno. Apsolutno, svako oseća strah. Ne verujem čoveku koji kaže da ne oseća strah. Ali strah je poput prolaznog oblaka na nebu, posle njega je nebo čisto“.

Razgovor se obavlja baš iznad čistog neba južne Evrope, konstatuje novinar, u jednom od novijih modela aviona NetJetsa, privatne avionke kompanije, koji putuje iz Beograda u Monako. Đoković “poseduje“ deo aviona u kojem putujemo, u dogovoru sa kompanijom. On im kaže kada mu je potreban, oni srede detalje.

Potom novinar navodi Đokovićeve uspehe, generalno u karijeri i posebno ove sezone, i naglašava kako je avion jedini način da putuje u sportu koji je toliko naporan.

Đoković je patio, iako je to problematično reći za takvog sportistu, od sindroma “trećeg čoveka“ dok je jurio za Federerom i Nadalom, piše Tajms, a zatim se ponavlja već dobro poznata mantra po kojoj je Đoković bio “uljez“

Đoković je taj sindrom prevazišao, piše Aspden, tako što ih je pobedio, zatim navodi da je dobio Federera u poslednja tri Gren slem finala i upoređuje Novakov trijumf nad Nadalom u Melburnu 2012. godine sa bokserskim legendarnim mečom između Muhameda Alija i Džoa Frejzera. “To je bio ključni trenutak; treći čovek je bio tu da ostane“, konstatuje Aspden.

U avionu su kožna sedišta, a pred Aspdenom i Novakom nalaze se dva tanjira sušija i sašimija iz restorana Maja Bej, Đokovićevog omiljenog u Monaku.Na pitanje koliko mu je bilo potrebno da ponovo uzme reket posle trijumfa na US openu, Novak je odgovorio:

“Deset-jedanaest dana. To je maksimum vremena koje mogu sebi da priuštim bez tenisa i bilo mi je potrebno jer je iza mene teška godina. Želeo sam da ostavim reket po strani i da držim bebu u naručju. Svi turniri su iscpljujući, ali onda to i pobede čini slađim“.

Na red je došla i Novakova fondacija koja se uglavnom bavi poboljšanjem predškolskog obrazovanja dece u Srbiji.

“Bio sam inspirisan ličnim iskustvom. Nisam imao tu vrstu školovanja jer dolazim iz kulturnog miljea u kojem se veruje da je za decu bolje da ostanu kod kuće sa širom porodicom. Nismo protiv toga, ali obrazovanje jeste kamen temeljac, nešto što vam niko ne može oduzeti. Pomaže u izgradnji karaktera i podstiče vas da budete nezavisni“.

Deo priče posvećen je i Novakovom prvom treneru Jeleni Genčić, a potom je na red došla i motivacija.

“Mogu da nastavim da igram na ovom nivou jer volim da udaram tenisku lopticu. Ima onih koji to ne vole, koji nemaju pravu motivaciju. Ne morate da razgovarate sa njima, to mogu da vidim. Ali ne osuđujem, apsolutno poštujem svačiju slobodu izbora, ako njima tako funkcioniše...“, kaže Đoković i osvrće se na teret koji nosi svetski broj jedan:

“Mnogo mladih ljudi širom sveta prate svaki moj pokret. Na to se može gledati sa dve strane – da li je stresno ili je privilegija? Meni to daje snagu i energiju, za mene je to neverovatna privilegija“.

Suši je odličan, pa razgovor skreće na hranu i Novakovu bezglutensku ishranu, kao i na probleme koje je imao pre toga – podseća se i da ga je “obično ljubazni Federer nazvao sprdnjom“. A onda je doktor Četojević dijagnostikovao Novakovo stanje i stupio s njime u kontakt...

“Mislio sam da jedem zdravo – nisam jeo brzu hranu, niti pio koka-kolu ili alkohol. Posle sam razmišljao i shvatio da sam ranije unosio gluten svakog dana. To je deo naše kulture, da svaki dan jedemo hleb. Sada je polovina onoga što jedem sirovo“.

Izgubio je četiri kilograma u kratkom vremenskom periodu (“što je mnogo za profesionalnog sportistu, kaže Novak) i upozorili su ga da bi mogao da izgubi energiju. Ali umesto toga...

“Osećao sam se bolje nego ikada ranije – budnije, svesnije, energičnije“.

Razgovor se dalje kretao u smeru budućnosti tenisa, a neizbežna tema bio je i ekcentrični Nik Kirjos.

“Mislim da je duboko u sebi on veoma dobar momak. Mislim da ima malu krizu identiteta. Još pokušava da pronađe svoje mesto. Razgovarali smo u Njujorku i rekao sam mu: ’Slušaj, znam da su te svi kritikovali, i ja sam bio jedan od njih’, želeo sam da mu kažem to u lice. Ali sam želeo i da dodam da sam patio od sličnih stvari, možda ne toliko, to je vredno iskustvo. Rekao sam mu: ’Ako ikada poželiš da razgovaraš sa mnom, tu sam i spreman sam da ti pomognem’. Treniram sa njime, pričali smo, on je dobar momak i vrlo talentovan“.

Neizbežna tema bilo je i bombardovanje Srbije 1999. godine.

“To me je načinilo mentalno jačim, gladnijim uspha. Tako nešto uvek ostaje u srcu, nema zaboravljanja. Jedini način jeste da kreneš dalje, oprostiš, i taj strah kanališeš na pravi način kako bi ga pretvorio u snagu“.

Usledilo je pitanje kakav je osećaj biti sportska zvezda u usponu sa snažnim patriotskim osećanjima tokom tih ratnih godina, pogotovo kada je ta patriotska osećanja osuđivao spoljni svet.

“Bio je to jedan od najtežih perioda u istoriji srpskog naroda, ljudi su svakoga dana čekali u redu na hleb. Zbog NATO bombardovanja životi su nam svakoga dana bili ugroženi. Ubili su mnogo nevinih ljudi bez ikakvog razloga“.

Na kraju, novinar opisuje Đokovića po dolasku u klub u Monako.

“Neizmerno je ljubazan i šarmira publiku. I odrasli i deca poziraju za selfije. Potpuno je u ’modu’ uzora, igra svoju ulogu do savršenstva. Pada mi na pamet da će u istoriju, umesto kao treći čovek, otići tako što će oličavati najveće kvalitete svoja dva rivala – još graciozniji od Federera, čeličniji od Nadala“, piše Aspden.