Srpski poljoprivrednici totalno uništeni

Poljoprivrednicima Republike Srpske svakodnevno gledaju u nebo, nadajući se padavinama, jer samo sa kišom mogu da krenu u jesenju setvu. Zemlja je suva i nije spremna za seme. Ukoliko ne bude padavina i to većih, teško ćemo bilo šta da zasejemo - kažu za "Novosti" poljoprivrednici iz Srpske.

Republika Srpska 24.09.2015 | 22:53

Godina iza njih je, kako kažu, bila u svakom smislu katastrofalna. Velike vrućine su spržile i zemlju i sve što je posejano u proleće, tako da se štete mere stotinama miliona maraka. Uskoro bi trebalo da krene jesenja setva, od koje očekuju da bar popravi stanje sa travama, kako bi mogli da prehrane stoku, jer je najveću štetu pretrpeo kukuruz i to će se osetiti.

Predsednik Udruženja poljoprivrednika Semberije Ljubo Maletić kaže da je na semberskim poljima u toku berba kukuruza i da se već uveliko razmišlja o jesenjoj setvi.

- Godina iza nas je veoma loša. Moramo sada na jesenjoj setvi da nadoknadimo izgubljeno - ističe Maletić.

Vladimir Usorac, predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača-mlekara, kaže za "Novosti" da je godina na izmaku već šesta u nizu po katastrofalnim vremenskim uslovima.

- Poljoprivrednici u Srpskoj su totalno uništeni. Ako i naredna godina bude sa ovakvim vremenskim uslovima, kad su vrućine ogromne, a kiše kad treba nema ni za lek, mi možemo svi da prestanemo sa radom i zaboravmo poljoprivredu za sva vremena - ističe Usorac.

BROJKE
40.000 hektara biće zasejano pšenicom
15 centimetara zemlje natopljeno vodom
20.000 hektara biće zasejano ječmom i raži

On kaže da je teško očekivati da bude zasejano i 20.000 hektara, jer ljudi su finansijski uništeni.

- Uspeh bi bio zasejati 20.000 hektara. Nekada se sejalo i po 50.000 hektara, ali tada je i vreme bilo naklonjenije poljoprivrednicima - ističe Usorac.

Šef Zavoda za strna žita na Poljoprivrednom institutu Republike Srpske Dragan Mandić kaže da je početak oktobra optimalno vreme za početak jesenje setve.

Mandić navodi da zbog neuobičajeno visoke temperature za ovo doba godine ne bi trebalo žuriti sa setvom strnih žita, pogotovo ječma, zbog pojave virusnih oboljenja.

- Znatnije količine padavina bi dobrodošle, jer su rezerve vode izuzetno male, tek je nekih desetak do 15 centimetara zemljišta natopljeno vodom, dok su donji horizonti suvi - pojasnio je Mandić.

On je napomenuo da bi bilo najbolje da se setva završi do kraja oktobra i da se i ove godine, kao i nekoliko poslednjih, očekuje da će strnim žitima biti zasejano 60.000 hektara.

- Bilo bi dobro da se te površine povećaju, jer su povećane i površine pod kukuruzom. Ove godine očekujemo da pod pšenicom bude oko 40.000 hektara, dok bi na 20.000 hektara trebalo da budu zasejani ječam, tritikale i raž - istakao je Mandić.

NAJVIŠE TRAVE ZA STOKU

Usorac kaže da se sa jesenjom setvom neće početi, sve dok vreme ne bude idealno.

- Najviše zavisi od kiše, jer ukoliko ne bude više padavina, teško će biti zasejati bilo šta. Mislim da ćemo sejati najviše trave da stoka ima hranu, jer je kukuruz sav spaljen od vrućine. Pored toga, ići ćemo i na grašak, ali ipak prioritet nam je stočna hrana, da možemo stoku da prehranimo - ističe Usorac.

Izvor: Večernje novosti