Српски пољопривредници тотално уништени

Пољопривредницима Републике Српске свакодневно гледају у небо, надајући се падавинама, јер само са кишом могу да крену у јесењу сетву. Земља је сува и није спремна за семе. Уколико не буде падавина и то већих, тешко ћемо било шта да засејемо - кажу за "Новости" пољопривредници из Српске.

Република Српска 24.09.2015 | 22:53

Година иза њих је, како кажу, била у сваком смислу катастрофална. Велике врућине су спржиле и земљу и све што је посејано у пролеће, тако да се штете мере стотинама милиона марака. Ускоро би требало да крене јесења сетва, од које очекују да бар поправи стање са травама, како би могли да прехране стоку, јер је највећу штету претрпео кукуруз и то ће се осетити.

Председник Удружења пољопривредника Семберије Љубо Малетић каже да је на семберским пољима у току берба кукуруза и да се већ увелико размишља о јесењој сетви.

- Година иза нас је веома лоша. Морамо сада на јесењој сетви да надокнадимо изгубљено - истиче Малетић.

Владимир Усорац, председник Удружења пољопривредних произвођача-млекара, каже за "Новости" да је година на измаку већ шеста у низу по катастрофалним временским условима.

- Пољопривредници у Српској су тотално уништени. Ако и наредна година буде са оваквим временским условима, кад су врућине огромне, а кише кад треба нема ни за лек, ми можемо сви да престанемо са радом и заборавмо пољопривреду за сва времена - истиче Усорац.

БРОЈКЕ
40.000 хектара биће засејано пшеницом
15 центиметара земље натопљено водом
20.000 хектара биће засејано јечмом и ражи

Он каже да је тешко очекивати да буде засејано и 20.000 хектара, јер људи су финансијски уништени.

- Успех би био засејати 20.000 хектара. Некада се сејало и по 50.000 хектара, али тада је и време било наклоњеније пољопривредницима - истиче Усорац.

Шеф Завода за стрна жита на Пољопривредном институту Републике Српске Драган Мандић каже да је почетак октобра оптимално време за почетак јесење сетве.

Мандић наводи да због неуобичајено високе температуре за ово доба године не би требало журити са сетвом стрних жита, поготово јечма, због појаве вирусних обољења.

- Знатније количине падавина би добродошле, јер су резерве воде изузетно мале, тек је неких десетак до 15 центиметара земљишта натопљено водом, док су доњи хоризонти суви - појаснио је Мандић.

Он је напоменуо да би било најбоље да се сетва заврши до краја октобра и да се и ове године, као и неколико последњих, очекује да ће стрним житима бити засејано 60.000 хектара.

- Било би добро да се те површине повећају, јер су повећане и површине под кукурузом. Ове године очекујемо да под пшеницом буде око 40.000 хектара, док би на 20.000 хектара требало да буду засејани јечам, тритикале и раж - истакао је Мандић.

НАЈВИШЕ ТРАВЕ ЗА СТОКУ

Усорац каже да се са јесењом сетвом неће почети, све док време не буде идеално.

- Највише зависи од кише, јер уколико не буде више падавина, тешко ће бити засејати било шта. Мислим да ћемо сејати највише траве да стока има храну, јер је кукуруз сав спаљен од врућине. Поред тога, ићи ћемо и на грашак, али ипак приоритет нам је сточна храна, да можемо стоку да прехранимо - истиче Усорац.

Извор: Вечерње новости