Analiza: Auf Wiedersehen Dirk!

Košarkaška reprezentacija Nemačke završila je takmičenje na Eurobasketu porazom od Španije, ali u fokusu ovoga puta je bio veličanstveni Dirk Novicki koji se oprostiio od reprezentativnog dresa.

Novicki je rođen 19. juna 1978. godine u malenom gradiću Vircburg u Nemačkoj. Odrastao je u sportskoj porodici. Majka mu je bila košarkašica, a otac proslavljeni nemački reprezentativac u rukometu, tako da je "mali" Dirk imao velike predispozicije da postane vrhunski sportista.

Kao i svi njegovi vršnjaci, tako je i Novicki dugo tražio sportove kojima će se baviti. Pa je tako počeo da trenira rukomet, ali ubrzo, zbog njegove visine, pošto je bio viši od svih svojih vršajaka a i saigrača dobija vrlo ružan nadimak "nakaza". Ubrzo menja sport i odlučuje da zbog rasta proba sa košarkom.

Gradič Vicburg nije imao velike spotske hale i košarkaške terene, ali to nije predstavljalo problem za Dirka koji je tražio bilo kakav prostor za treninge pa makar to bio i teren koji više liči na napuštenu fabriku nego na nešto gde se može trenirati, ali Novicki nije odustajao. Kao da je bio predodređen za uspeh.

Roditelji odlučuju da ga upišu u lokalni košarkaški klub Vircburg sa 15 godina. I već na prvom treningu ga primećuje tadašnji košarkaški trener i nekadašnji igrač reprezentacije Holger Gešvinder. I u dogovoru sa Novickim i njegovom porodicom nudi mu prvi profesionalni ugovor već sa 16 godina. Tako je mladi Novicki postao najmlađi profesionalni igrač u Nemačkoj. I to je tek početak za Nemca.

Četiri sezone igrao je u lokalnom klubu, borio se, bio najbolji iako veoma mlad, dokazivao je klasu. Za te godine u klubu stizale su razne ponude a jedna od njih bila je i od evropskog giganta Barselone. Međutim, Dirk ponude glatko odbija. Želeo je da ostane u svom gradiću i da pomogne svom klubu. i nije pogrešio. kao da je osećao da će stići nešto bolje, nešto jače. A kada ste takav talenat onda to morate i da očekujete.

Već 1997. godine dobio je poziv da učestvuje na Najk Hop Heroj turu na kome su bili prisutni i NBA igrači Skot Pipen i Čarls Barkli. Novicki je bio u ekipi koja je igrala protiv tima za koji je nastupao Čarls Barkli. Odigrao je 30 minuta i maestralno prolazio Barklija. A čak je i uspeo da zakuca pored njega i oduševio je sve. Bilo je jasno. Zvezda je rođena. Pipen je imao samo reči hvale.

Naredne godine pozvan je na Najkovu utakmicu na kojoj su se sastali tim sačinjen od NBA zvezda i tim međunarodnih zvezda. Dirk je zablistao i postigao 33 poena uz 12 skokova i tri ukradene lopte. A onda slede ponude kako evropskih velikana tako i NBA moćnika.

Sa samo 21 godinom izabran je za šestog pika na NBA draftu od strane Dalas Meveriksa. Gde i dan danas igra. Prva sezona bila je jako teška za Novickog. Bila je to sezona privikavanja na drugačiju košarku. Igrao je solidno u napadu ali jako loše u odbrani. Pa su ga navijači prozvali "Irk Novicki" bez početnog slova D zbog reči difens koja je imala značenje odbrana.

Međutim već od naredne sezone Dirk se pobrinuo da se taj nadimak izbriše i postao miljenik istih tih navijača koji su ga prozivali. U narednim sezonama cepao je mrežice protivničkih ekipa. Odakle god je želeo. U sezoni 2010-2011 osvaja šampionski prsten i najznačajniji trofej karijere kako i sam voli da kaže.

Što se tiče reprezentacije, godinama je bio udanica nacionalnog tima. Nosilac igre, kreator, svi pogledi nacije bili su upereni u njega. Jednostavno on je bio reprezentacija. Kada se pomene Nemačka i košarka, odmah sledi konstatacija "Ako igra Dirk biće teško ".

U nacionalnom timu debitovao je 1999. godine na Eurobasketu u Francuskoj, i zauzima 6 mesto.

Zatim je 2001. godine u Turkoj Dirk bio najbolji strelac u proseku sa 28,7 poena, ali mu je titulu MVP preuzeo Peđa Stojaković iz tada pobedničke reprezentacije Jugoslavije, dok se Novicki morao zadovoljiti četvrtim mestom.

Naša publika imala je priliku da uživa u igri ovog majstora na Evropskom prvenstvu 2005. u našoj zemlji. Srbija mu je bila talična, ovde dolazi do prve medalje sa reprezentacijom. Međutim, Grci su se pobrinuli da ona ne sija najsjajnije. Nemačka zauzima drugu poziciju na ovom šampionatu.

Ove godine Nemačka je dobila da bude jedan od organizatora Eurobasketa. To je bilo dovoljno Dirku da se vrati u nacionalni tim i još jednom pokaže veličinu. Njegovo srce kuca za Nemačku i jednostavno je želeo da se oprosti od grba pred svojim narodom i tamo gde je počeo da igra košarku,u svojoj domovini.

Nakon poraza od Italije, Srbije i Turske usledio je meč za plasman u drugu fazu protiv Španije. Opet su oči bile usmerene u Dirka. Pitali su se Nemci da li će ih Dirk još jednom razveseliti i biti spasilac. Novicki ih je vratio u igru, ali to nije bilo dovoljno. Nije mogao sam. I na kraju, poraz i ispadanje je bilo u drugom planu.

A Dirk? On je ostao na terenu, aplaudirao je, gledao u publiku, i iako veliki as pustio je suzu kao i većina gledalaca u hali, ali i onih kraj malih ekrana. Šampion se tolike godine borio, igrao sjajno, bio velika zvezda, a na kraju zaplakao, to je srce šampiona, tako se igra za svoju zemlju. Otrčao je počasni krug na terenu, sa rukama na licu uz ovacije sa tribina i ušao u tunel.

Kraj jedne ere. Nemačka ostaje oslabljena ali i ponosna na ime Dirka Novickog koje če biti ispisano zlatnim slovima u istoriji nemačke košarke. Nama ostaje samo da kažemo: Bravo Dirk.