Video sjećanja - Patrik Klajvert!

Nakon što Ajaks nije uspeo da kupi Ronalda trener Luj van Gal odlučio je da ga prebaci u prvi tim u leto 1994. Izjavom „Oni imaju Ronalda, a mi Klajverta“ počela je jedna velika karijera...

Fudbal 29.08.2015 | 23:45

Bio je sve, samo ne tipičan holandski napadač. Jednostavno, tako nije obučavan. Uvek je čekao lepu asistenciju saigrača, nikada nije pucao iz daljine, a kamoli pokušavao da pretrči dva defanzivca s loptom. To kod Klajverta nismo mogli da vidimo. Nije pogađao ni iz izglednih prilika, često ih je mašio, verovatno jer svako može da postigne gol iz lake šanse. Samo pravi napadači daju golove ni iz čega, i to je bilo ono u čemu je Holanđanin bio pravi car. Genije.

Patrik je naučio da igra fudbal na ulici. Veći deo detinjstva proveo je na školskom igralištu u Nardermerštratu, predgrađu Amsterdama, gde je igrao fudbal s drugom decom, među kojom je bio i Edgar Davids. Nastupao je godinu dana i za lokalni klub Šelingvude, gde je impresionirao brojem golova koje je postigao.

U sedmoj godini Toni Bruins Slot sakutirao ga je za čuvenu Ajaksovu akademiju. Ovu renomiranu instituciju, u koju se probijaju samo najtalentovanija deca, Klajvert je prošao s lakoćom. U prvoj sezoni borio se za mesto sa Nvankvom Kanuom i Ronaldom de Burom za poziciju centarfora. Do tada je, uglavnom, igrao u veznom redu, iza napadača. Klajvert je odigrao 25 utakmica u kojima je postigao 18 golova i videlo se da ima talenat.

Nakon što Ajaks nije uspeo da kupi Ronalda (koji je prešao iz Kruzeira u PSV) trener Luj van Gal odlučio je da ga prebaci u prvi tim u leto 1994. Izjavom „Oni imaju Ronalda, a mi Klajverta“, pokazao je odmah da veruje u njega. Mladi Patrik brzo se uklopio s plejadom talentovanih fudbalera kao što su bili Sedorf, Overmars i Davids, pa Van der Sar, Litmanen, braća De Bur, a bili su tu i iskusni Dani Blind i Frank Rajkard. Patrikov zadatak te prve profesionalne sezone bio je da zameni Šveđanina Stefana Petersona, koji se vratio u domovinu tog leta.

Klajvert je debitovao za Ajaks 21. Avgusta 1994. u finalu Superkupa protiv Fajenorda. Odmah je pogodio na prvom meču, bilo je 3:0 za Kopljanike, a Patrik je bio taj koji je postavio konačni rezultat na meču i osvojio već na debiju prvi veliki trofej u karijeri.

Ovakav pelcer kasnije ga je učinio najboljim Ajaksovim strelcem. U holandskoj Erediviziji samo je čuveni Zuba mogao da postigne više golova od njega, pa je postao poznatiji od Patrika. Ipak, Klajvert je osvojio sve značajne nagrade u tamošnjoj ligi, pa i šampionsku titulu s Ajaksom bez poraza. Zanimljivo, u Kupu Holandije igrao je samo za drugi tim Kopljanika, kojem je pomogao da dođe do četvrtfinala.

Ipak, vrhunac njegove nezaboravne sezone bilo je finale Lige šampiona protiv branioca titule Milana. Način na koji je Ajaks stigao do tog meča bio je impresivan. Dve pobede u grupnoj fazi nad osvajačem iz 1994. godine i zatim razvaljivanje Bajerna od 5:2, nalepša su sećanja iz tog nepobedivog pohoda do finala. U finalu u Beču zamenio je Litmanena u 69. minutu i postigao pobedonosni gol u 85. minutu! Kakva sezona…

Tokom sezone 1995/1996 Ajaks je nastavio s impresivnim fudbalom, a Klajvert je kao deo tog jakog tima proglašen za najtalentovanijeg holandskog mladog fudbalera, što je bila kruna prve perofesionalne sezone u dresu Kopljanika. Ajaks je opet osvojio Superkup i opet je, kao pre godinu dana, tukao Fajenord u finalu. Ta utakmica je otišla u produžetak, bilo je 1:1, a tamo je Klajvert s penala doneo Ajaksu novi trofej, a ujedno je najavio pohod i na Superkup Evrope. Šampiona kontinenta je u dvomeču finala čekala Saragosa, pobednik Kupa kupova, a nakon što je u prvom meču postigao gol za izjednačenje i dobar rezultat pred revanš (1:1), Klajvert je u revanšu u Amsterdamu bio deo tima koji je sa 4:0 počistio Špance.

Zaista, te 1995. godine, Ajaks je sebe s pravom zvao najboljim timom na svetu, jer je u finalu Interkontinentalnog kupa savladao na penale brazilski Gremio. Patrik je tada promašio penal, ali je holandski tim na kraju slavio pobedu.

Titula u Holandiji odbranjena je 1996. godine, a napadač je drugu sezonu okončao sa 15 golova i sedam asistencija. U Ligi šampiona postigao je pet golova, a najbolje izdanje Ajaksa usledilo je protiv Real Madrida koji su predvodile zvezde poput Jera, Redonda, Raula… Klajvert i Litmanen su tada postigli po dva gola od kojih su dva poništena i to greškom sudija, a prečka je sprečila da Ajaks slavi s tri razlike. Na kraju, bilo je samo 2:0 za Kopljanike i taj meč u Madridu smatra se vrhuncem generacije Ajaksovih beba, koje su čak po završetka utakmice dobile višeminutne ovacije navijača Reala.

Amsterdamski tim je došao do novog finala Lige šampiona u kojem je poražen od Juventusa (4:2) nakon dramatične penal-završnice, a ko zna kakav bi ishod bio da je Klajvert bio spreman za taj meč. Zbog povrede kolena i operacije, Patrik je propustio finiš sezone, a ulazak na teren u drugom poluvremenu Ajaksu nije doneo ništa.

Poraz u finalu Lige šampiona, pa kasniji porazi u Superkupu i Kupu Holandije, četvrto mesto u šampionatu, sve usezoni 1996/1997 predstavljali su razočaravajuću sezonu za Klajverta, koju je okončao bez ijednog osvojenog individualnog priznanja. Klajvertova forma je pala, izgubio je poštovanje, ne samo u Amsterdamu, već i u Holandiji. Bilo je vreme za promenu…

U leto 1997. pridružio se Davidsu i Rajzigeru, koji su napustili Ajaks sezonu ranije. Još jedan saigrač Vinston Bogarde prešao je u Milan tog leta, a osim poznatih lica koja su ga čekala u Italiji, razlog za transfer bila je i činjenica da su se u tom klubu proslavili njegovi idoli iz detinjstva Marko van Basten i Frank Rajkard, pa je Klajvert želeo da sledi njihov primer. Ali tada 21-godišnji napadač nije se najbolje snašao u Seriji A, iako je imao dobar debi – postigao je impresivan gol na „trofeju Berluskoni”. Milan je sezonu završio tek na desetom mestu, a Klajvert se potpuno uklopio u sivilo i nije ispunio očekivanja.

Nakon Svetskog prvenstva u Francuskoj 1998, stvari su se potpuno preokrenule. Milan je otpustio Fabija Kapela, stigao je Alberto Zakeroni, a u predsezoni Klajvert je impresionirao i, uprkos dolasku nemačke zvezde Olivera Birofa, izgledalo je da se Holanđanin ponovo budi. Tog leta Klajvert je imao pozive Mančester Junajteda i Arsenala, ali je učitelj iz Ajaksa Luj van Gal seo u avion, došao u Milano i lično ga ubedio da mu se pridruži u Barseloni, i to sat vremena pre isteka prelaznog roka. Katalonski tim je platio 15.000.000 evra za dolazak Holanđanina.

Nakon što se ponovo našao u istom timu s Van Galom, Klajvert je naišao na prepreke u prilagođavanju novoj sredini, iako je bio standardan u prvom timu tadašnjeg prvaka Španije, gde je izbacio iz konkurencije Sonija Andersona. S tehnikom, fizičkom snagom i talentom, Klajvert je postao jak u tandemu s Brazilcem Rivaldom: godinama su zajedno bili uspešni, a u prvoj sezoni Klajvert je zabeležio 15 golova i 16 asistencija za Barsu.

S ovim učinkom pokazao se kao značajan deo produktivne ekipe koja je postigla 87 golova i ubedljivo stigla do šampionske titule sa 11 bodova prednosti ispred madridskog Reala. Klajvert je brzo postao jedan od najpopularnijih fudbalera Barselone, iako nije učestovovao te sezone (1998/1999) u Ligi šampiona, jer je kasno prijavljen za evropska takmičenja.

U sezoni 1999/2000 na stotu godišnjicu od osnivanja Barselone, Klajvertu je pripala čast da obuče devetku ovog kluba i dobije status prvog napadača. Sezona je počela utakmicom Superkupa protiv Valensije, na kojoj je Holanđanin dva puta glavom matirao Kanjizaresa, što opet nije bilo dovoljno za trijumf na kraju. U Primeri je te sezone postigao 15 golova uz 12 asistencija, a to je uspeo sa devet utakmica manje nego godinu pre, što je dokaz čistog kvaliteta Holanđanina. Posle dve godine odsustva igrao je u Ligi šampiona, gde je postigao nezaboravan gol na utakmici s Portom, lob levom nogom koji se i danas prepričava.

Barsa je te sezone stigla do polufinala Lige šampiona, a ostala je i bez titule u Primeri, pa je došlo do kurcšlusa i smene Luja van Gala. I predsednik Nunjez koji je oterao Holanđanina s kormila je napustio klub, a Đoan Gašpar, novi čelnik Barse, promenio je finansijsku situaciju u klubu. Barsa i njen tim su prolazili u tom periodu kroz strašnu tranziciju i promene, a ti rezovi nisu zaobišli ni Klajverta.

Patrik je čak prihvatio smanjenje plate za polovinu, ali ga je Barsa svejedno stavila na transfer-listu. Želela je da se otarasi mnogih igrača, a Holanđanin je bio upravo jedan od njih, uprkos tome što je bio u najboljim fudbalskim godinama. Po klauzuli koju je imao u ugovoru, mogao je da ode za obeštećenje od 1.800.000 evra, ali je Barsa odlučila da ga otpusti. Tako je Klajvert tri godine kasnije napustio prestonicu Katalonije kao najbolji strelac kluba još od pedesetih godina prošlog veka.

Sezona 2003/2004 donela je veliki preokret za Holanđanina. Nakon godina diktature pod Gašparom i sedenja na klupi, novi Upravni odbor koji je predvodio Đoan Laporta morao je da nadoknadi velike dugove i rekonstruiše tim. Stigao je novi trener Frank Rajkard, kome je to bio treći put da sarađuje s Klajvertom. Ali Patrik nije mogao da se pokaže pred nekadašnjim saigračem, koji ga je često forsirao kao lažnu devetku. U Primeri je te sezone postigao samo osam golova i dva puta je pogađao u Kupu UEFA, na tri utakmice. U januaru 2004. doživeo je tešku povredu ligamenata, koja mu je u potpunosti uništila koleno i bili su mu potrebni meseci da se vrati na teren.

Baš u tom trenutku, kao za inat, Barselona je počela da igra bolje, sa Saviolom i novajlijom Ronaldinjom u špicu. Klajvert nije uspeo da se vrati u prvi tim kada se oporavio, a imao je i problem da su navijači počeli da ga vređaju i zvižde mu kao što su to činili i ostalim holandskim igračima. Tim potezima jasno su mu stavili do znanja da im više nije potreban, i Klajvert je bio spreman za novi izazov. Njegova plata bila je preveliki teret za Barselonu, postojala je obostrana želja za rastankom.

S obzirom na to da je Klajvert oduvek želeo da igra u Premijer ligi, izabrao je Njukasl u koji se preselio kao slobodan igrač u leto 2004. Iako je predsednik Šepard bio taj koji ga je doveo, menadžer Bobi Robson verovao je u Holanđanina. Video ga je kao naslednika legendarnog Alana Širera u dogledno vreme, ali je otpušten posle samo nekoliko utakmica i njegova zamena na klupi Grejem Sunes nije imao isto mišljenje o ovom elegantnom napadaču. Uvek je voleo šibadžije, kao što je Stiven Kar koga je doveo iz Totenhema.

Nisu mu Svrake produžile ugovor, pa je odabrao u leto 2005. povratak u Španiju, u redove Valensije, gde nije uspeo da napravi ništa naročito. Povreda kolena ponovo je bila kobna po holandskog napadača, pa je morao posle samo godinu dana da potraži novi tim. Vratio se u domovinu, ali ne u Ajaks, već u redove velikog rivala PSV-a. Kao vremešni napadač pomirio se s ulogom rezervnog špica, a za godinu dana pomogao je Filipsovcima da osvoje titulu u sezoni 2006/2007. Nisu mu u Ajndhovenu oprostili što je odbio da proslavi gol dat Ajaksu u derbiju te sezone, pa su mu se zahvalili na saradnji. Poslednji pokušaj starog lava da učini nešto bio je odlazak u Lil.

I u Francuskoj je proveo godinu dana, više deleći lekcije mladim napadačima, a nakon četiri postignuta gola u sezoni 2007/2008 rešio je da ostavi fudbal i posveti se novim izazovima, pre svega trenerskom poslu, ali i pecanju jednom od omiljenih hobija.

Naravno, u vreme dok mu je tekla klupska karijera, Klajvert je beležio i solidne reprezentativne nastupe za Holandiju. Nije mu uvek bilo lepo, imao je konflikte sa selektorom i navijačima, ali je uspeo da postigne nekoliko nezaboravnih golova i doprinese uspesima Oranja. U periodu od 1996. do 1998. Gus Hidink ga je ređe zvao u nacionalni tim, posebno nakon tvrdnji da je Patrik učestvovao u silovanju jedne devojke. Taj period ličnih problema, poklopio se s povredama i lošim partijama u Milanu, ali ih je, kao svaki as, Klajvert brzo prebrodio.

Zbog povrede, na EURO 1996 u Engleskoj imao je epizodnu ulogu, ali ga se sećamo s Mundijala u Francuskoj dve godine kasnije, gde je predvodio napad svog nacionalnog tima, koji je tada stigao do polufinala. Holandija je u osmini finala savladala Jugoslaviju, kada je Mijatović pogodio prečku s penala, a iako ga na toj utakmici nije bilo u timu, kasnije je Patrik bio ubojit. Na treninzima je ubedio Hidinka da zaslužuje šansu, pa je u četvrtfinalu dao gol Argentini, a pogodio je i protiv Brazila glavom za izjednačenje, iako je Holandija na korak od finala poklekla posle produžetaka i penala.

Kruna igranja za reprezentaciju u karijeri Patrika Klajverta usledila je na EURO 2000, koji se održavao upravo u Holandiji. Postigao je het-trik u nezaboravnom četvrtfinalu protiv Jugoslavije (6:1), a iako su mu prvobitno pripisana četiri gola, Klajvert je priznao da je jedan zapravo bio autogol Dejana Govedarice, pa je ostao na tri. Da je imao četiri na kontu, bio bi prvi fudbaler u istoriji evropskih prvenstava koji je dao četiri gola na jednom meču…

Potom je došlo polufinale s Italijom i veliko razočaranje za Klajverta i Holanđane. Tim Franka Rajkarda ponovo je izgubio na penale (kao na SP u Francuskoj), a ono što posebno boli jeste činjenica da su promašili dva jedanaesterca u regularnom delu utakmice. Sjajni Franačesko Toldo odbranio je šut Franka de Bura, dok je Klajvert pogodio stativu s bele tačke. U penal seriji Holanđani su bili neprecizni tri puta, pa su poniženi i razočarani napustili Amsterdam.

Holanđani se nisu plasirali na Mundijal u Japanu i Južnoj Koreji 2002, ali se Klajvert potom našao u holandskom timu koji je nastupao na EURO 2004 u Portugaliji, a čak je dobio i čuvenu „devetku”. Ipak, ništa značajno nije uradio, jer nije ni igrao, iako je njegova selekcija pod vođstvom Dika Advokata opet stigla do polufinala. To je, ujedno, bio i kraj uspeha za Klajverta u nacionalnom timu, jer ga Van Basten nakon toga nije zvao u kvalifikacije za Mundijal u Nemačkoj 2006. godine.

Patrik Klajvert je bio jedno vreme vodeći holandski strelac sa 40 golova u nacionalnom timu, pre nego što ga je 2013. godine na toj listi prestigao Robin van Persi.

Već dok je završavao karijeru, u leto 2008. Klajvert se uveliko posvetio budućnosti. U aprilu je krenuo na predavanja za trenersku licencu i vrlo brzo je počeo da radi kao trener u stručnom štabu AZ Alkamara. U januaru 2010. Patrik je postao asistent u stručnom štabu australijskog Brizbejna, ali se tamo zadržao svega pola godine, pre nego što se vratio u Holandiju i postao trener u stručnom štabu NEC Najmehena.

U sezoni 2011/2012 Klajvert je preuzeo mladi tim Tventea, koji je odveo do šampionske titule u jakoj konkurenciji Ajaksa, Fajenorda i PSV-a i tu se videlo da ima trenerski gen. Bila je to preporuka drugom ocu Luju van Galu da ga dovede u svoj stručni štab selekcije Holandije, pa je Klajvert bio deo ekipe koja je stigla do trećeg mesta na Mundijalu u Brazilu 2014. godine. Zanimljivo, Van Gal ga je želeo tog leta sa sobom i u stručnom štabu Mančester Junjateda koji je preuzeo, ali je Klajvert odlučio da proba sam nešto da uradi.

Dočekao je šansu i u martu 2015. godine započeo je ozbiljan samostalni projekat koji će, ako uspe, biti verovatno jedan od najvećih fudbalskih podviga svih vremena. Klajvert je postao selektor Kurasaa, ostrvske države u Južnom karipskom moru, odakle mu je rodom majka. Ova mala reprezentacija, koja nikada nije igrala na Mundijalima, pokušava da se domogne SP u Rusiji 2018. godine, a već je prošla dve kvalifikacione runde u kojima je eliminisala Monserat i Kubu. Sledeći rival biće im favorizovani El Salvador i ti mečevi pokazaće ima li Klajvert moć i znanje da proslavi jednu malu karipsku zemlju, čiju reprezentaciju čine uglavnom fudbaleri iz holandskih klubova.

Zanimljivo, dok Patrik gradi svoj trenerski put, jedan novi Klajvert stasava u Ajaksu. Njegov sin Džastin igra sjajno za mladi tim Kopljanika i izgleda da neće proći još mnogo vremena dok na fudbalskom terenu ne ugledamo novog Klajverta. Ipak, Džastin će imati vraški težak posao da nadmaši svog fenomenalnog oca, koji je golovima i potezima obeležio jednu lepu epohu svetskog fudbala na prelasku u novi vek.