Francuzi dozvolili priskuškivanje građana bez ograničenja

Francuska Nacionalna skupština usvojila je kontroverzni zakon o aktivnostima specijalnih službi, koji omogućava vlastima da prate komunikaciju građana.

Svijet 25.06.2015 | 10:32

Zakon je donet istog dana kada su dokumenti koje je obnarodovao "Vikiliks" izazvali pometnju zbog američkog špijuniranja francuskih lidera.

Zakonom se specijalnim službama daju široka ovlašćenja za praćenje građana, tako da će, između ostalog, novim propisima službe dobijati na zahtev personalne podatke građana od internet-provajdera i operatera mobilne telefonije, a bez odobrenja suda prisluškivaće razgovore i pratiti komunikaciju osoba sumnjivih za povezanost s terorizmom, prenosi AFP.

Obaveštajne službe imaće pravo na postavljanje kamera i prislušnih uređaja u privatne kuće i stanove, kao i priključenje na kompjutere "u realnom vremenu".

Takođe, vlasti će moći da drže snimke mesec dana, a podatke o kontaktima pet godina.

Zakon uređuje ciljeve i zadatke specijalnih službi, utvrđuje pravila i procedure korišćenja različitih tehničkih sredstava za prikupljanje podataka, i popunjava niz praznina u postojećim zakonima, donetim pre širenja interneta i komunikacije mobilnim telefonima, budući da je prethodni zakon usvojen 1991. godine i značajno je zastareo.

Iako je većina svih poslaničkih grupa i levice i desnice glasala "za", protivnika zakona bilo je u svim partijama, naveo je AFP, dodajući da je zakon kritikovala i organizacija za zaštitu ljudskih prava "Amnesti internešnel", ističući da se njime Francuska približava "državi-nadzorniku".

Kako bi ublažio debatu povodom zakona, predsednik Fransoa Oland najavio je da će posle usvajanja tražiti eskpertizu Ustavnog veća, u kom slučaju bi stupio na snagu posle ekspertize i nakon što ga predsednik odobri.

Poslanici su o zakonu glasali manje od 24 sata nakon obelodanjivanja Vikiliksove informacije da su specijalne službe SAD duže vremena, između 2006. i 2012, prisluškivali telefonske razgovore tri poslednja predsednika Francuske - Žaka Širaka, Nikole Sarkozija i Fransoa Olanda, što je izazvalo diplomatske prepirke između dve zemlje.

Zakon je dobio podršku posle terorističkog napada džihadista u januaru na redakciju satiričnog časopisa "Šarli ebdo" (Charlie Hebdo), kada je za tri dana poginulo 17 osoba.

AFP navodi da je Francuska i dalje u stanju povećane pripravnosti i da se trudi da prati stotine mladih muslimana koji odlaze da se bore na strani džihadista u Siriji i Iraku, kao i da kontrolišu potencijalne napade u zemlji.