Video: Kad Stojke ode u penziju znamo ko će da brani za Srbiju!

I znamo da će to da radi sjajno! On je najjača karika malih ''Orlića'' - Predrag Rajković! 

Fudbal 15.06.2015 | 09:00

Srbija ima budućnost. Toliko smo je puta čuli da nam se rečenica koju serviraju fudbalske glavešine čini izanđalom kao igra seniorskog državnog tima, međutim, ono što rade njihovi naslednici na Novom Zelandu definitivno je nagoveštaj da će i nama jednom da svane. Plasman u polufinale Mundijalita nacija je dočekala kao bajku, krmeljivih očiju gledajući na suprotan kraj sveta, verovatno u dilemi da li je ono što su igrali matori u Danskoj i deca Veljka Paunovića isti sport.

U trenucima dok internetom pljušte komentari „prebacite ih sve u A tim“ oko jednog momka ne bi smelo da bude dileme, makar rizikovali da se i on zaguši u talogu vansportskih dešavanja koji prate Toleta, Radovana, Baneta, Adema...

Predrag Rajković!

Takvog golmana odavno nismo imali i onog trenutka kad Vladimir Stojković odluči da se penzioniše ili struka proceni da je vreme za rokadu među stativama imaćemo spremnu „jedinicu“, koja u ovim godinama krči put ka velikoj karijeri, kakvu je, između ostalog, izgradio i sadašnji prvi golman državnog tima.
„Vi sačuvajte 0:0, penali su moja briga“, deluje da je baš to golman Crvene zvezde rekao saigračima dok su zagrljeni u krugu igrališta u Ouklandu čekali početak meča sa Amerikancima, u kome je i pre penal serije spasao našu ekipu.

Rajković kao da je znao da će da brani kao Stojković u Kopenhagenu (i ne samo u Kopenhagenu), ali ništa u njegovim odbranama nije slučajno. Baš kao što nije slučajno što mu oko ruke stoji kapitenska traka, da svedoči o liderskim sposobnostima, preuzimanju odgovornosti i istrajnosti da se vrati posle penala koji je sam tražio da puca i odbranom još jednog (ukupno dva) pruži novu šansu našoj reprezentaciji.

Zato je veliki već sad. A biće veliki kao što su Vladimir Beara, Milutin Šoškić, Ivan Ćurković, Ilija Pantelić ili sada Vladimir Stojković. Veliki, zato što je u njegovom životu i karijeri isključena svaka slučajnost.

Nisu tek tako Partizanovi napadači, sem Nemanje Kojića, tog proleća 2013. pucali ćorcima kad je debitovao za Jagodinu, a Vladimir Vermezović odmah posle utakmice u kameru TV Arena sporta rekao da ga čeka sjajna karijera. Nisu ni Portugalci ustali na levu nogu u polufinalu Prvenstva Evrope u Litvaniji, kad je takođe odbranio dva penala (valjda mu je to mera), nisu ni čelnici Briža i Liona onako uzgred putovali u Beograd da vide momka koji je i pre njihovih poseta „zapalio“ društvene mreže. Nisu ni ostali u Zvezdinom timu zaslužili da imaju takvog saigrača koji će da ih „čupa“ od Subotice do Niša kad god prigusti... Otuda bi za Predraga Rajkovića i naš fudbal - ako neko mari za njegov interes - bilo dobro da golman naplati sjajne partije na Mundijalitu i što pre zbriše iz zemlje u kojoj će ga, ako ne daj Bože ostane, uvaljati u blato i sputati da razvija talenat kakav odavno nije viđen.

I da tamo, u Brižu ili Lionu, brani kao u Zvezdi i na Novom Zelandu, pa onda u septembru kad nam se okupi ovaj bedni seniorski tim razmeni utiske sa Vladimirom Stojkovićem i u dijalogu sa retkom svetlom tačkom ovdašnjeg reprezentativnog fudbala dobije savet kako da, kad sutra pređe na viši nivo, „skine“ penal nekom novom Kasanu, Podolskom, Aršavinu, Ageru...

Nalik Stojkoviću, dečko rođen u Negotinu - hm, zašto li nam odmah pada na pamet Hajduk Veljko? - ima ne samo jake ruke, nego i mirnu glavu, pošto činjenica da se osmelio da pored svih saigrača baš on puca penal, a još više što se samo nekoliko minuta posle promašaja vratio sa ruba propasti, ilustruje da je reč o rođenom pobedniku. Toliko čvrstog karaktera da razbija pomisao da je u glavi Srbin.

Kao da je Nemac, Boga ti!