Spiritualni turizam

Rezultati istraživanja brojnih turističkih kompanija pokazuju da iz godine u godinu raste broj turista kojima nije samo do izležavanja na plaži ili tumaranja po muzejima - u poslednjih 5 godina zabeležen je porast od 164 odsto.

Putovanja 01.05.2015 | 09:22

Na brojnim turističkim destinacijama, koja su ujedno i hodočasnička mesta, može se videti kako brojni turisti hrle ka prodavnicama suvenira ili se približavaju hramovima da bi načinili što bolji selfi.

Većina njih, međutim, neće primetiti šačicu onih koji se mirno mole.

Broj turista koji tragaju prvenstveni za spiritualnim iskustvima - od privatnih ceremonija lečenja sa šamanima Perua i sesija Sufi meditacije u Indiji do manastira severnog Tajlanda i hrišćanskih hodočasničkih odredišta poput Fatime u Portugaliji - iz dana u dan sve više raste.

“Mislim da je univerzalna želja za povezivanjem sa dubljim stvarima kod ljudi još uvek jaka. Oni već znaju kako izgledaju plaže, a sada imaju želju da učine nešto značajnije. Ljudi se pitaju ‘Koja je svrha mog života?’, ‘Zašto sam ovde?’. Ova putovanja razbijaju svakodnevnu rutinu i pružaju ljudima drugačiji pogled na život. Teško da ćete takvo pitanje postaviti sebi na putu ka pošti ili frizeru”, navodi Ben Bauler, osnivač australijskog programa “Monk for a Month”, koji ljudima sa Zapada nudi priliku da borave duže vreme u manastirima Tajlanda.

U skladu sa time, i broj turističkih ponuda i novih tura u konstatnom je porastu, tako da danas možete posetiti rodno mesto čuvenog crkvenog reformatora Martina Lutera, ili pratiti stope pape Franje u Argentini. Jedna od najpopularnijih destinacija svakako je i Vatikan, koji privlači oko 25.000 posetilaca dnevno - zbog toga je ozbiljno razmatrano da se ograniči broj posetilaca Sikstinske kapele kako bi se sačuvale freske. Turisti često posećuju i manastir Tigrovo gnezdo u Butanu, manastir Santjago de Kompostela u Španiji, šinto hramove u Japanu, kao i Uskršnje ostrvo, Maču Pikču i druge brojne drevne lokacije.

Spiritualni turizam postao je toliko široko rasprostranjen fenomen da je održan poseban sastanak Ujedinjenih Nacija kako bi se raspravljalo o ovom pitanju.

“Mnogi turisti vođeni su željom da saznaju nešto više o drugim kulturama i religijama. Takođe, što ste stariji, normalno je da ste više posvećeni duhovnim pitanjima”, navodi Danijel Olsen, profesor geografije i turizma na američkom univerzitetu “Brigam Jang”.

Sa njim je saglasna i Mindi Aleksander, direktor tržišta u nastajanju kompanije “Globus”.

“Većina naših klijenata ima veoma razvijenu svest o sebi i svom okruženju. Njih interesuje duhovni razvoj jer smatraju da postoji nešto veće od njih samih. Shvatili smo da ljudi zaista žele da se udube u to. Na ovim putovanjima imaju mogućnost da dožive momenat koji je svet, koji za njih nosi naročit značaj. Posle ekonomskog pada iz 2008. godine, na primer, brojni bankari odlučili su da se osame u manastirima.To je svakako mnogo iskrenije od toga da zastanete i kupite privezak za ključeve u nekoj prodavnici suvenira”, zaključuje Aleksander.

Izvor: B 92