Tužba zbog Oskara Šindlera

Argentinka Erika Rozenberg tvrdi da je nasledila dokumenta koja su pripadala Oskaru Šindleru, nemačkom biznismenu koji je spasao više od 1.000 Jevreja u holokaustu u Drugom svetskom ratu.

Profesorka Erika Rozenberg, biograf i naslednica Šindlerove supruge, tužila je muzej Memorijalni centar holokausta "Jad Vašem", koji poseduje dokumenta među kojima su i kopije liste spasenih Jevreja.

Šindlerova priča najpoznatija je iz filma Stivena Spilberga "Šindlerova lista", u kome je opisano kako se industrijalac polako okreće od svog cilja, ratnog profiterstva, da spase što je moguće više Jevreja.

Zaposliviši jevrejske radnike u fabrici koja je proizvodila dobra potrebna za nemačku ratnu mašineriju, hraneći ih iz sopstvenih fondova i štiteći od snaga SS, Šindler je uspeo da spase oko 1.200 Jevreja.

Kada se rat završio, ostao je bez para i živeo od pomoći zahvalnih preživelih Jevreja i jevrejskih organizacija.

Dokumenti, o kojima će uskoro raspravljati jerusalimski sud, nađeni su u koferu u jednom stanu koji je pripadao Šindleru, a bio je prenet u kuću prijatelja u Nemačkoj nakon njegove smrti 1974. godine.

Erika Rozenberg tvrdi da su dokumenti njeni, dok "Jad Vašem" navodi da je to poklon para u čijoj su kući nađeni, piše AFP, a prenose izraelski mediji.

Rozenberg i njen advokat tvrde takođe da je "Jad Vašem" izneo dokumenta iz Nemačke bez dozvole i da je u tome pokušala da ga spreči 1999. godine.

Navodi "Jad Vašem" su, međutim, drugačiji.

"Šindlerova supruga Emili nikada nije pitala za te materijale. Tek nakon njene smrti ih je njena prijateljica Erika Rozenberg tražila", rekla je portparolka muzeja u "Jad Vašemu" za izraelske medije.

"Verujemo da je Šindlerova lista dokument od istorijskog značaja i njeno mesto je u javnosti. 'Jad Vašem' je legalni vlasnik tih dokumenata i u svako doba je postupao otvoreno i javno", saopštio je muzej.

Bivša članica Kneseta, izraelskog parlamenta, a sada predsednica Centra organizacija preživelih u holokaustu, Kolet Avital tvrdi da Rozenberg mora da dokaže da joj je kofer dat, u protivnom ne može da pobedi u ovom sudskom slučaju.

"Moje je mišljenje da je mesto takvim dokumentima u muzeju, a ne u privatnim rukama i da se prodaju na aukcijama. Možda se može naći kompromis kao i u ranijim slučajevima (kao što su ukradena umetnička dela) i ako ona može da dokaže da je zaista vlasnica, da joj se to nadoknadi", rekla je Avital.

Godine 2013. mnogi dokumenti koji su pripadali Šindleru prodati su na aukciji za 122.000 dolara, uključujući i pismo na jednoj strani, koje je on potpisao 22. avgusta 1944, poslatao iz njegove fabrike u Krakovu.

Izvor: Tanjug