Analiza: Bez jake klupe, nema trofeja!

Pitajte Ančelotija kako se proveo na Kalderonu! Koliko su u fudbalu bitni oni igrači koje stalno viđate na klupi za rezervne igrače? Mnogo više nego što mislite...

Fudbal 13.02.2015 | 15:40

Sledeći put kada se budete pitali zašto Mančester Siti, Real Madrid, Bajern Minhen, Čelsi i ostali moćni timovi dovode ogroman broj kvalitetnih igrača kada samo 11 u jednom trenutku može biti na terenu, imajte na umu koliko je bitno da klupa ekipe sa šampionskim aspiracijama bude jaka.

Možemo reći da je poslednju deceniju fudbala obeležila reprezentacija Španije koja je u periodu od 2008. do 2012. osvojila tri velika takmičenja. Jedno Svetsko i dva Evropska prvenstva. U tom periodu, na klupi Furije uglavnom su sedela imena koja bi svaki tim na svetu poželeo u startnoj postavi, a ne na klupi. Tako smo imali slučaj da u finalu EP 2008. na klupi budu Ćabi Alonso, Santi Kazorla i David Vilja. Da protiv Holandije 2010. u Južnoj Africi, Del Boske na klupu stavi, Toresa, Fabregasa, Matu, Ljorentea, Ćavi Martineza, Davida Silvu i Hesusa Navasa! Jasno vam je kolika je snaga Španije, te da nikako nije slučajnost da su toliko dugo bili dominantni. Čak su u finalu Eura 2012. protiv Italije, od četiri gola Španije, dva postigle rezerve.

Bajern je takođe poslednjih sezona sinonim za dominaciju. Od sezone 2011/2012 do danas, redovni na klupi Bavaraca su bili Mario Gomez, Đerdan Šaćiri, Luiz Gustavo, Tijago Alkantara, Mario Gece, Ćavi Martinez, Rafinja i Klaudio Pizaro. S tim da je sadašnji tim Pepa Gvardiole toliko jak da može bez problema da prebrodi bilo kakvu povredu, jer su tu da uskoče Mehdi Benatija, Holger Badštuber, Sebastijan Rode... Dovoljno je samo izneti podatak da je Ćavi Martinez najskuplji igrač u istoriji Bundeslige, a daleko od toga da je standardan u Bajernu. Čak su i Benatiju platili 26.000.000 kako bi sedeo na klupi.

A tek na kakvim je mukama letos bio Joakim Lev. Nemci su u finalu SP na klupi imali Širlea, Kediru, Drakslera, Podolskog, Mertezakera i Gecea, a da ne pričamo da u Brazil uopšte nisu ni pozvani Mario Gomez i Lars Bender. Nemačkoj je titulu doneo upravo Mario Gece koji je sa klupe ušao u 88. minutu utakmice.

Čelsi je prvi put zaškripao ove sezone kada su starteri počeli da osećaju umor. Ipak, tu su bili Petr Čeh, Filipe Luis, Kurt Zuma, Ramires, Didije Drogba, Džon Obi Mikel, Loik Remi, Andre Širle, da zaustave krvarenje i vrate ekipu na pobednički kolosek. Zbog ovakve dubine tima, Čelsi je verovatno i prvi favorit za osvajanje Premijer lige i Lige Šampiona, uz naravno već pomenuti Bajern Minhen.

Mančester Siti je morao da smanji fond kvalitetnih igrača zbog kršenja finansijskog fer-pleja ove sezone, pa im je broj dozvoljenih igrača za Ligu šampiona smanjen sa 25 na 21. Posledica toga je da kada Jaja Ture otputuje na Afrički kup nacija, Mančester Siti ne može da dobije nikoga, pa Čelsi uspe stvori sedam bodova razlike i praktično dođe na korak od titule.

Real je upao u malu krizu kada su naišle povrede i suspenzije. Ronalda svakako niko ne može da zameni, ali kada su izostali Pepe, Ramos i Marselo, Anćeloti nije imao rešenje, pa je Kraljevski klub na Visente Kalderonu doživeo jedan od najtežih poraza u bliskoj istoriji i to od gradskog rivala Atletiko Madrida, koji je zgromio Merengese sa 4:0, a stekao se utisak da je moglo biti i ubedljivije. Posle odlazaka Morate, Di Marije, Ćabi Alonsa, Kasemira povrede Samija Kedire i Hesea, nije ostalo puno opcija Ančelotiju, pa mnogi eksperti sumnjaju da bi premor mogao da dođe glave Realu ove sezone.

Zato ako tim za koji navijate gomila kvalitetne igrače, ne strahujte, ne rade to iz obesti, nije menadžerska kombinacija, niti će suludo potrošiti novac. Jaka klupa nije ključna, ali je neophodna za veliki uspeh.