Da li je Hrvatska oslobođena za genocid NDH?

U Hrvatskoj je bilo etničkog čišćenja i zločina, ali ne i genocida, presudio je Međunarodni sud pravde (MSP), odlučujući po tužbi Hrvatske i protivtužbi Srbije, za genocid počinjen od 1991. do 1995. godine. Kada je reč o delu srpske protivtužbe koji se odnosi na ustaške zločine u periodu NDH, sud se praktično proglasio nenadležnim time što je izjavio da se neće baviti zločinima počinjenim pre 27. aprila 1992. godine, jer je SRJ (Srbija) tek od tog datuma nastala kao država i samim time postala obavezana Konvencijom o genocidu. Slično pravilo je primenjeno i na Hrvatsku, koja je postala država 25. juna 1991. godine.

Region 04.02.2015 | 17:20
Da li je Hrvatska oslobođena za genocid NDH?

Sud smatra da je država odgovorna i da mora da poštuje ljudska prava. Zbog toga se država koja je postala članica ne može smatrati a posteriori odgovornom za činjenje tih dela, rekao je sudija Tomka. "Svaka država obavezna je da primenjuje Konvenciju, ali ne retroaktivno, pa se to ne može odnositi na prethodno razdoblje, npr. Drugi svetski rat, već tek nakon datuma kada je zvanično postala potpisnica Konvencije".

Da li su time ispražnjena sva pravna sredstva za kažnjavanjem ovog zločina?

MSP je od 1946, kada je formiran, svega jednom presudio da je počinjen genocid, i to se odnosi na presudu iz 2007. godine o genocidu u Srebrenici, što i ne čudi, jer je "genocid je jedan od najtežih međunarodnih zločina, ali je takođe i najteži za dokazivanje".

Ni Nemačka nije bila osuđena za genocid, već samo pojedinci. Štaviše, Konvencija UN o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida usvojena je posle rata, 1948. godine. Ona definiše genocid kao dela počinjena "s namerom uništenja, u celosti ili delomično, neke nacionalne, etničke, rasne ili verske grupe".

S toga se zločinima nacističke Nemačke bavio se ad hoc tribunal, kojeg su osnovale države pobednike u Drugom svetskom ratu – SAD, SSSR, Velika Britanija i Francuska. Štaviše, druge zemlje saveznice, poput Jugoslavije, su tražile da budu deo sudskog procesa, ali im to nije bilo dozvoljeno.

Nirnberškim procesom je suđeno istaknutim članovima političke, vojne i ekonomske elite nacističke Nemačke. Optužnice su bile različite ali su svi bili optuženi za neko ili za sva od sledeća četiri krivična dela: učestvovanje u zajedničkom planu ili zaveri za sprovođenje zločina protiv mira, planiranje, započinjanje i vođenje agresorskih ratova i drugih zločina protiv mira, ratnog zločina i zločina protiv čovečnosti.

Iako je u svetu najpoznatiji primer genocida Holokaust, počinjen nad Jevrejima, u Srba je najtragičniji primer genocida onaj nad Srbima u tzv. Nezavisnoj državi Hrvatskoj (NDH), gde je između 900.000 i 1.200.000 Srba ubijeno.

Karakter zločina počinjen nad Srbima tokom NDH ispunjava sve pretpostavke iz definicije o genocidu utvrđene u Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju genocida

Šta nam preostaje posle odluke MSP?

Koji sud danas može da se proglasi nadležnim za suđenje zločina genocida u NDH, počinjenog pre 1948. godine? Jasno je da MSP može da se bavi samo pitanjem odgovornosti države za genocid, nakon 1948. Koliko je, s toga, pravno moguće da to uradi neki "ad hoc tribunal", poput onog koji se osnovali saveznici kako bi se pozabavili teškim zločinima nacističke Nemačke. Na ovom suđenju nije bilo reči o zločinima nemačkih saveznika, pa tako ni o zločinima ustaša u NDH.

Suđenje najvećim ratnim zločincima u Nirnbergu bilo je bez sumnje presedan u dotadašnjoj praksi, kako u pogledu organizacije i sastava suda, tako i primenjivanih pravila, kako materijalnog tako i procesnog karaktera. Ali, i pored toga što neophodnost jednog takvog suđenja niko nije doveo u pitanje, pojavile su se tokom godine i određene primedbe vezane za osnov postojanja ovog suda i legalitet njegovog rada.

Takođe, usled nespornog značaja krivičnih dela za koje se sudilo, javila se potreba da se formulišu neki osnovni principi proistekli iz ovog suđenja, koji bi služili kao smernica u nekim eventualnim budućim suđenjima. Tako su nastali tzv. Nirnberški principi koje je 1946. godine potvrdila i Generalna skupština UN.

To nam daje mogućnosti da postavimo pitanje primenjljivosti Konvencije UN o nezastarevanju ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti, usvojene 1968. godine, u kontekstu genocida nad srpskim narodom u NDH, koji se dogodio pre usvajanje Konvencije o genocidu 1948. godine?

U članu 1. Konvencije se napominje da ne postoji vremensko zastarevanje u pogledu zločina, bez obzira na datum kada su počinjeni, i to: ratnih zločina, definisanih u Povelji Međunarodnog vojnog suda u Nirnbergu, i zločina protiv čovečnosti, počinjenih u doba rata ili u doba mira, takođe prema definiciji u Povelji Međinarodnog vojnog suda u Nirnbergu.

Međutim, problem je u tome što se Konvencija, po uzoru na Nirnberg, primenjuju samo "na predstavnike državne vlasti ili na pojedince koji, kao glavni akteri ili kao saučesnici učestvuju u izvršenju ili koji neposredno podstrekavaju druga lica da počine bilo koji od pomenutih zločina, ili koji kuju zaveru da ih počine, bez obzira na stepen počinjenog zločina, kao i na predstavnike državne vlasti koji tolerišu vršenje tih zločina".

Prema toma, ako je neko od počinilaca danas živ, mogao bi za svoje učešće još uvek biti procesuiran i kažnjen.

Rezolucija o genocidu, po uzoru na Jermene

Zločine koje su počinili Turci nad jermenskim i hrišćanskim stanovništvom 1915. godine, takođe po karakteru zločina ispunjava sve pretpostavke iz definicije o genocidu, utvrđene u Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju genocida.

U senci Prvog svetskog rata, osmanske vlasti su započele kampanju uništenja i progonstva skoro dva miliona starosedelačkog hrišćanskog stanovništva (Jermena, Grka i Sirijaca) u pokušaju da se demografski očiste oblasti Anadolije i Male Azija od pravoslavnog elementa. Najveći broj tog stanovništva, gotovo 1.500.000 ljudi, su činili upravo Jermeni.

Turska negira svoju odgovornost za ovaj zločin i poziva se na isti princip koji je potvrdio i MSP, u slučaju kontratužbe Srbije.

Međutim, jermenska strana, ponajviše jermenske dijaspora, uspela je da aktualizuje pitanje zločina nad svojim narodom i ubedi međunarodnu javnost da ovaj zločan ne sme biti zaboravljen. Taj stav su 1985. i 1986. zauzele i UN, a godinu dana kasnije i Evropski parlament.

Dvadeset i pet zemalja danas u svetu označava ubistva Jermena 1915. godine kao genocid. Svaka od ovih država je usvojila rezoluciju u svojim matičnim parlamentima priznajući masakr nad Jermenima 1915. godine kao genocid.

Slične rezolucije i deklaracije o osudi zločina genocida usvojle su mnoge zemlje i međunarodne organizacije i po pitanju Srebrenice, pošto je MSP utvrdio da je u Srebrenici jula 1995. godine izvršen genocid.

S toga, ako sve pravne akcije o osudi genocida nad srpskim narodom u NDH budu iscprljene, Republici Srbiji ostaje da povede međunarodnu kampanju da se sličnim rezolucijama država i međunarodnih organizacija podjenako osudi i genocid nad srpskim narodom u Drugom svetkom ratu, počinjen na teritoriji NDH, čime bi ovaj težak zločin protiv čovečnosti konačno dobio međunarodnu osudu koju zaslužuje.

Komentari / 4

Ostavite komentar
Name

Brod

04.02.2015 22:30

Koliko naš voljeni vođa ide ispred vremena, kad je on predao dokumentaciju o Jasenovcu, znao je vođa da će NDH-a biti oslobođenja za genocid.

ODGOVORITE
Name

PRIZNANjE USTAŠKOG UČESNIKA U KLANjU, HIMLIJE BERBEROVIĆA

05.02.2015 23:40

Drugo svedočanstvo, to jest priznanje potiče od jednog ustaškog učesnika u klanju u Glinskoj crkvi, Hilmije Berberovića, iz Bosanskog Novog. Posle pokolja u Glini on je došao u Beograd (gde je do rata radio, pa kao poznavalac prilika upućen je bio da tajno ubije nekog nemačkog vojnika i time izazove streljanje novih 100 Srba!) U Beogradu je uhapšen i pred policijom je o pokolju u Glinskoj crkvi priznao ovo: "Početkom mjeseca juna 1941. dobila je moja satnija nalog da ide u Glinu. Po dolasku u Glinu, prvo smo pretresli grad, pa smo zatim išli po selima. Ovo pretresanje trajalo je oko 15 dana. Kad je pretresanje završeno, došli su ustaše iz Zagreba i Petrinje, pa smo tada dobili nalog da po selima sakupimo sve pravoslavne muškarce od 25 do 45 godina starosti. U prvo vrijeme vršili smo hapšenje muškaraca. Njih smo sakupljali po selima i dovodili ih u Glinu, gde smo ih stavljali u sudski zatvor. Tu su ostajali u zatvoru po nekoliko dana dok se zatvori ne napune, a tada su ubijani. Ubijanje je vršeno na više načina. Neke su zatvarali u pravoslavnu crkvu u Glini. U crkvu je moglo stati oko 1.000 ljudi. Tada je komandir satni je određivao 15 ljudi koji imaju da vrše klanje. Prije nego što pođu na ovaj posao, davano im je alkoholno piće, i to nekima rum a nekima rakija, pa kad se napiju, onda su ih sa noževima puštali unutra. Za vrijeme klanja je pred crkvom postavljena straža, a ovo je činjeno radi toga što su se neki pravoslavci penjali u zvonaru, pa su zatim skakali sa nje. Ja sam bio određen da vršim klanje u tri maha. Svakom prilikom su išli i neki oficiri, Dobrić Josip i Mihajlo Cvetković, a pored njih je bilo i ustaških oficira. Po ulasku u crkvu, oficiri su stajali kod vratiju i posmatrali naš rad, a mi smo vršili klanje. Ubijanje je vršeno na taj način što smo neke udarali pravo u srce, - neke klali preko vrata, a neke udarali gde stignemo. Ako neki Srbin ne bi bio od prvog udarca smrtno pogođen, toga su ustaše priklali nožem. Za vreme klanja nije gorjela svjetlost u crkvi, već su bili određeni specijalni vojnici koji su u rukama držali baterijske električne lampe i time nam osvetljavali prostor.

ODGOVORITE
Name

MILOŠ

06.02.2015 11:24

Ove strahote se na smiju i neće NIKAD zaboraviti.Žalosno je što su se ti zločini ponavljali 1992-1995.

ODGOVORITE
Name

Doticni

07.02.2015 00:48

Je dobio drugo ime, a zadrzao prezime. Tajnu o njemu sam skoro nasla. Sjecam ga se kao covjeka zvjeri. Bio je oko 1,90 visok, krupan. Opijao se do besvjesti. Brat mu je bio komandir milicije. Tito je brzo zaboravljao ono sto se ticalo Srba kao zrtava.

ODGOVORITE