Besparica koči legalizaciju

Upozorenje Srebrenke Golić, ministra za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Srpske da neće biti produžen rok za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata, koji ističe za pola godine, zabrinulo je mnoge građana u Srpskoj. Jer, većina njih od ionako malih primanja ne može da obezbedi novac za građevinsku dozvolu!

Republika Srpska 06.12.2014 | 19:48

Većina građana sa kojima smo razgovarali navode da su gradili porodične kuće, jer su u ratu ostali bez igde ičega. Kažu da su svesni činjenice da su kuće izgradili bez građevinske dozvole i da taj problem moraju da reše do 24. maja 2015, kada ističe rok, ali da je najveći problem - nedostatak novca.

Žale se da zbog minimalnih plata i penzija jednostavno nisu u stanju da obezbede od 10.000 do 12.000 maraka, koliko im je potrebno za legalizaciju objekta od 180 do 200 kvadrata.

Naime, legalizacija kvadrata košta 130 maraka, ali konačna cena zavisi od brojnih faktora, pre svega od lokacije na kojoj je objekat izgrađen, od vrste objekta, kao i od toga ko legalizuje objekat. Pojedine kategorije stanovništva na određenim lokacijama moći će da ostvare popuste i do 80 odsto ukoliko se radi o izbeglim i raseljenim licima, porodicama poginulih boraca ili socijalnim slučajevima.

Nevenka Babić, iz banjalučkog naselja Kuljani, kaže, za „Novosti“, da njena penzija iznosi 189 maraka i da od tako malih primanja ne može da obezbedi novac za građevinsku dozvolu.

“Muž mi je preminuo pre nekoliko godina. Deca su na fakultetu. Nadležni su mi rekli da bi građevinska dozvola za moju kuću koštala oko 12.000 maraka, što je za mene zaista mnogo. Ne znam kako da obezbedim toliko novca. Godinama smo otplaćivali kredit koji smo podigli za gradnju kuće”, žali se Nevenka.

I Rade Simić, iz banjalučkog naselja Debeljaci, kaže nam da od plate od 700 maraka nije u stanju da obezbedi novac potreban za legalizaciju kuće.

“Samo za traženu dokumentaciju i projekat kuće koji se mora dostaviti uz zahtev za legalizaciju objekta moram da platim 4.000 maraka. Na tu sumu nadležni će obračunati visinu naknade za legalizaciju koja će za moju kuću okvirno iznositi 9.000 maraka”, kaže Simić.

On tvrdi da zakoni moraju da se poštuju i da svi moraju da legalizuju bespravno izgrađene objekte, ali da bi nadležni morali da budu tolerantniji prema građanima kako bi rešili ovaj problem.

“Vlast bi trebalo da građanima odobri plaćanje građevinske dozvole na rate i da umanji naknadu. To je jedino rešenje. Prosečnoj radničkoj porodici je nemoguća misija da za građevinsku dozvolu uštedi 12.000 maraka”, rekao je Simić.

Prema zvaničnim podacima, u Srpskoj postoji oko 80.000 bespravno izgrađenih objekata, a na području grada Banjaluka oko 22.000. Vlada je već nekoliko puta produžavala rok za podnošenje zahteva za legalizaciju. Međutim, odaziv građana je mali.

“Nismo zadovoljni brojem podnetih zahteva za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata, jer je taj broj minoran u odnosu na procenjeni broj takvih objekata”, naglasila je ministarka Golić.

Ona je dodala da je do isteka roka za podnošenje zahteva za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata ostalo još pola godine.

“Vlasnici bespravno izgrađenih objekata koji ne podnesu zahtev za legalizaciju u ovom roku gube mogućnost naknadne legalizacije”, upozorila je Golićeva.

Do sada nepotpune podatke o bespravno izgrađenim objektima Vladi je dostavila 41 lokalna zajednica, dok 22 lokalne zajednice nisu dostavile nikakve informacije.

Ako do maja 2015. godine vlasnici ne legalizuju svoje objekte, počeće rušenje nelegalno sagrađenih objekata na području Banjaluka, upozorenje je nadležnih.

Od 24. maja prošle godine, kada je stupio na snagu novi Zakon o uređenju prostora, naloženo je rušenje 32 bespravno sagrađena objekta, ali se radilo uglavnom o pomoćnim objektima, nadstrešnicama ili ogradama. Pomak se, ipak, desio, kako kažu u inspekciji, u smislu da se investitori ne usuđuju ni da počnu gradnju bez prethodnog pribavljanja potrebne dokumentacije, što ranije nije bio slučaj.