Jokan se odlično snašao u Votfordu!

Srbin na klupi engleskog tima je veliki kuriozitet, pa su mnogi bili šokirani kada je Slaviša Jokanović preuzeo Votford. Naš proslavljeni fudbaler i bivši trener Partizana oduševljen je uslovima za rad u klubu koji pokušava da se po treći put u istoriji plasira u Premijer ligu.

Fudbal 17.11.2014 | 20:45

Fudbalska serija pod naslovom „Srbi osvajaju Englesku“ dobila je početkom oktobra novu epizodu, sa Slavišom Jokanovićem u glavnoj ulozi. Scenario je krajnje neobičan, jer nas istorija fudbala na Ostrvu uči da su prošle gotovo dve decenije otkako smo poslednji put imali trenera u Velikoj Britaniji (Ivan Golac, škotski Dandi Junajted 1995). Što se tiče Engleske, uz velike napore i konsultacije s ekspertima nismo „ušli u trag“ poslednjem Srbinu koji je imao angažman u nekom tamošnjem klubu, ako izuzmemo Dejana Stefanovića koji je oktobra 2010. bio igrač-trener u poluprofesionalnom klubu Havant & Voterluvil.

Jokanović je stigao u Votford, ekipu koja je među kandidatima da iduće sezone iz Čempionšipa, po rangu drugog klupskog takmičenja u Engleskoj, obezbedi plasman u Premijer ligu. Koliko će to biti teško? Dovoljno je pogledati trenutni poredak na tabeli, gde je razlika između 11. i vodeće ekipe samo sedam bodova, a odigrano je 17 kola. Votford je trenutno četvrti...

Nastavak kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2016. doneo je i pauzu u fudbalskim takmičenjima, pa će to biti dobra prilika za Jokanovića da analizira učinak u novom klubu. Zamolili smo ga da utiske podeli s nama i, naravno, vama, a osvajač dve duple krune s Partizanom (2008, 2009) rado je prihvatio poziv.

Vest da ste stigli u Votford je prilično iznenadila ovdašnju fudbalsku javnost?
"Nema nikakvih posebnih detalja ili nečeg sličnog. Jednostavno, reč je o klubu koji je odlučio da promeni trenera. Kontaktirali su sa mnom, pitali koliko sam zainteresovan i tako se sve odigralo. Velikih priča ili predistorije u vezi s mojim dolaskom u Votford nema. U principu, angažman je dogovoren kao i svi ostali u našem poslu", rekao je Jokanović u intervjuu za MOZZART Sport.

Dolazak na englesku veliku scenu, a Čempionšip to jeste, značajan je za svakog trenera?
"Generalno, smatram da su mi se odškrinula vrata i imam šansu da ih otvorim širom uz, naravno, moju ekipu. Ovo je liga koju prati izvanredan fudbalski ambijent i pravo je uživanje ovde raditi. Posao fudbalskog trenera je u suštini nestabilno zanimanje, ali o tome ne razmišljam. Ispred mene su ciljevi koje treba da relizujem i nadam se da ću dugo ostati u ovom ambijentu i u ovom fudbalu".

Iako je od početka takmičenja ostvarivao dobre rezultate, Votford je pre vas ove sezone promenio čak trojicu trenera. Kako je na vas uticala ta činjenica?
"Italijan Đuzepe Sanino je vodio ekipu na početku šampionata. Bio je rezultatski dosta uspešan, ali tu su nastali određeni problemi o kojima ne znam ništa, niti me zanima da ulazim u to (navodno, Sanino je imao velike sukobe sa igračima oko rigoroznog režima treninga, prim. ur.). Klub je rešio da potraži novog trenera, došao je Španac Oskar Garsija, ali je posle mesec dana, iz zdravstvenih razloga, odlučio da ode. Na njegovo mesto je postavljen Škot Bili Mekinli koji je zapravo bio pomoćnik Garsiji. On je imenovan za trenera zato što je jedini u tom trenutku imao dozvolu da radi na mestu menadžera. Nije bilo opcije da ostane. Posle toga angažovali su mene. To bi u najkraćem bilo objašnjenje situacije s Votfordovim trenerima ove sezone. Ja sam ugovor potpisao na godinu dana".

Kakvi su dosadašnji utisci o Čempionšipu? Rezultati govore da je bukvalno sve moguće i da favorita nema?
"Igrači su uglavnom izuzetno fizički snažni, a liga ima svoje mane i vrline. Ovde sam šest kola, a bilo je četiri ili pet lidera u tom intervalu. Stoji ta konstatacija da svako svakog može da savlada, međutim, naravno da postoji razlika u kvalitetu između timova. Neku novu karakteristiku Čempionšipa koja manje više nije poznata ne bih mogao da izdvojim. Takmičenje je izuzetno organizovano, odlično medijski propraćeno, s mnogo publike na stadionima".

Prošlo je nešto više od mesec dana otkako ste u Votfordu. Kako biste ocenili svoj rad?
"Šareno... Dobio sam dve, izgubio dve i dve utakmice odigrao nerešeno. I eto, tako dolazimo do one varijante da svakog svakog može da dobije. Bili smo prvi, sada smo četvrti, na tri boda od vodećeg Derbi Kauntija protiv kojeg igramo sledeću utakmicu. A to je samo jedan od 29 mečeva koliko preostaje do završetka prvenstva. Mnogo toga je ispred nas da bi se trenutno bilo šta prognoziralo".

Kako izgleda ekipa Votforda i koliko toga ste promenili od dolaska?
"Imam stvarno kvalitetan tim, pre svega u ofanzivnom delu. Nismo tipična Čempionšip ekipa, čija je osnovna odlika snaga. Po mom mišljenju ne bi trebalo da igramo klasičan engleski fudbal, zato što karakteristike mojih igrača nisu takve. Pokušavam da spojim najkvalitetnije igrače u timu, zbog toga igramo sa tri špica. Ono što bih želeo jeste da spustimo loptu na zemlju i da pokušamo da igramo fudbal. Ideja je da imamo što veći posed lopte, kako bismo kontrolisali stvari na terenu. U direktnom duelu nismo baš najjači. To nam je polazilo za rukom, ali i nije. U poslednjim utakmicama, negde iz umora i straha, pokušali smo ponovo da igramo taj njihov tipičan fudbal za koji sam siguran da nam ne odgovara. Nemam nameru da menjam strategiju u odnosu na to što se radilo mesec dana. Mislim da imamo dovoljno kvaliteta da ostvarimo plan i cilj kojem težimo".

Cilj je naravno plasman u Premijer ligu?
"Kao i mnoge druge ekipe u Čempionšipu sanjamo da bismo mogli da se dokopamo Premijer lige. Tu je vrlo jasna situacija. Vidite koliko su male bodovne razlike u gornjem delu tabele. Ima tu mnogo bogatih klubova, s ogromnom tradicijom, a i oni žele u elitu. S druge strane, Votford je, da tako kažem, prokontinentalni tim, odnosno imam mnogo igrača van Ostrva. Prema tome mi tražimo drugačiji put u takmičenju koji ima vrlo definisan fudbalski stil. U fudbalu je uvek potreban rezultat da biste bili uspešni, ali se pored toga traži i da ispuniš dodatne ciljeve i zahteve".

Šta možete da nam kažete o Votfordu?
"Izuzetno organizovan klub, kao trener imam sve uslove za rad, ne nedostaje mi apsolutno ništa. Sve je maksimalno podređeno igračima i trenerima. Nismo klub koji je spreman da plati mnogo za transfer ili angažuje skupog igrača. To jednostavno nije u našem dometu. Kapacitet stadiona je 20.000 mesta i na svakoj utakmici je najmanje po 15.000 navijača. Uz klub su već više od 100 godina i to ne mora posebno da se objašnjava. Nema veze u kojoj je Votford ligi, navijači samo traže od igrača da ostave srce na terenu".

Vlasnik kluba je Italijan Đampaolo Poco, čija porodica je poznata po fudbalskom biznisu. Osim Votforda gazda je italijanskog Udinezea i španske Granade?
"On je najvažnija osoba u Votfordovoj organizaciji. Familija Poco kontroliše tri evropska kluba, a što se tiče mog posla imam sasvim odrešene ruke. Gazda nema želju da „učestvuje“ u trenerovom radu i da se meša u moje odluke. Naravno da mu prenesem stvari koje ga interesuju, on je vlasnik firme u kojoj sam zaposlen i takav odnos smatram prilično normalnim. Ne dovodi nekoga da bi taj neko vukao njegove poteze. Traži stručnost i rezultate, kao i svaki vlasnik. Ocenio bih ga kao superiornog lika, čovek je završio Harvard, izuzetno je sposoban poslovni čovek. A jedan od njegovih ili njihovih familijarnih poslova je fudbal".

Kako izgleda vaš radni dan?
"Tako što ustanem u sedam ujutru, a oko osam sati sam u sportskom centru. Tu doručkujem, završim ono što nisam završio prethodnih dana i krećem na trening u pola 11. Završamo oko 12, posle sledi analiza urađenog treninga. Sve se snima i imamo mnogo mogućnosti da igrače ispratimo iz različitih uglova. Ne možete uvek da ispratite 20 i nešto ljudi. U sportskom centru ostanem obično i na ručku, završim ostale poslove i negde oko četiri ili pet vratim se u hotel, jer se još nisam preselio u kuću. Vreme vrlo brzo prolazi i još jednom bih istakao da je klub sjajno organizovan. Vrlo je prijatno, imaš sve što ti je potrebno da bi svoje poslove završio od sedam do pet".

Profesionalni angažman u Engleskoj nije za vas nešto novo, jer ste kao igrač bili u Čelsiju. Da li ste u kontaktu s nekadašnjim saigračima ili s nekim ko je trenutno u klubu?
"Ne znam kako bih objasnio, ali ovde je najlepša fudbalska atmosfera koju možete da zamislite. Idealno je za rad. Ukazala mi se šansa da ponovo radim ovde i učiniću sve da je iskoristim. Vreme ispred nas će pokazati šta će se dogoditi. S Čelsijem kao klubom nemam kontakt, pošto sam bio tamo u vreme kada je gazda bio Ken Bejts, a sada Čelsi ipak funkcioniše potpuno drugačije. Čuo sam se s Đanfrankom Zolom koji je takođe radio kao trener u Votfordu. S Gustavom Pojetom, sada menadžerom Sanderlenda, i Džimijem Flojdom Haselbajnkom sam takođe obnovio kontakt".

Kako vidite fudbalsku scenu u Engleskoj i to što Srba ponovo ima mnogo na Ostrvu? Možda da krenemo od „vašeg“ Čelsija?
"O momcima iz Čelsija ne treba trošiti reči, stvarno je suvišno. Bane Ivanović i Nemanja Matić su ovde izuzetno cenjeni igrači, svojim partijama su zaslužili status koji imaju. Isti je slučaj s Kolarovim i, na kraju krajeva, s Tadićem, koji je jedno od otkrovenja ovog prvenstva. Vrlo je moguće da će i on u nekom narednom period napraviti korak ka još kvalitetnijem klubu od Sautemptona. Vidim ga kao izuzetno stabilnog momka koji zna šta radi i ne žuri. Pre ili kasnije će doći do onoga što ga interesuje. Ne bih zaboravio Stefana Šćepovića koji je prešao u slavni Seltik posle dobre sezone u Sportingu iz Hihona. Otišao je u veliki klub, gde je čast i privilegija igrati. Dobro mu ide, postiže golove i sigurno je interesantna i njegova priča. Istina je da nas ima mnogo, što se ne dešava tako često i svakako stvara osećaj posebnog zadovoljstva".

U trenerskoj karijeri promenili ste nekoliko klubova. Počeli ste u Partizanu, evo sada ste u Votfordu, između je bilo još nekoliko angažmana?
"Nemam razloga da analiziram svoj rad. Pokušavam da radim najbolje što mogu i da napredujem. Nikada nisam rekao, niti mislim da znam sve u fudbalu. O ovome se uči svaki dan, imaš svakodnevno rebus ispred sebe koji moraš da rešavaš. Ne pokušavam sam sebe da analiziram, već da unapredim. Da ispravim greške koje sam pravio i da ih ne ponavljam. Trenerska profesija je takva da nikada nemaš dovoljno znanja i stalno moraš da se usavršavaš".

Koliko pratite šta se dešava s fudbalom u Srbiji? Paritzan je trenutno lider, ali u Ligi Evrope je već posle četiri kola ostao bez mogućnosti da se bori za eventualni plasman u drugi krug?
"Godinama je otprilike slično ređanje prve tri ekipe, jedino što ove sezone Vojvodina „preti“ nešto više nego što je to ranije bio slučaj. Mada su, eto, Novosađani poslednje dve utakmice izgubili. Primećuje se da je odliv mladih igrača veći nego što je bio. Ali to je naša realnost. Tu nekih rešenja i nema. Rezultati Partizana u Ligi Evrope su takođe realnost, godinama je tako. Nadam se da će Partizan u predstojeće dve utakmice savladati Asteras i ostaviti dobar utisak protiv Totenhema. Moguće da bi jedino rešenje za napredak bilo u privatizaciji. Ulazak „živog“ novca mogao bi da obezbedi to da kvalitet ostane u klubu na duži period. Pri sadašnoj organizaciji, to nije moguće. Stalna produkcija novih igrača ostavlja ti mnogo prostora da napraviš grešku. Posle Jovetića pronaći novog Jovetića ili posle Ljajića novog Ljajića nije jednostavno ni za jedan klub".