Svaki kamen Rima krije tajnu

Rim, večni grad čija lepota ne bledi: Neophodne su vam dobre patike, jer prestonica na sedam brežuljaka mami da je prepešačite. Ovo je najbolje mesto za turiste, a najlošije za lokalce – poručuju Rimljani.

Putovanja 10.11.2014 | 15:45

Svakog dana, ulicama Rima tumara oko sto hiljada turista. Videćete ih kako strpljivo čekaju red za ulaz u Koloseum, gledaju kupolu Panteona, bacaju novčić u Fontanu di Trevi, pijuckaju vino na Trgu Navona, fotografišu se na jednom od mnogobrojnih mostova na Tibru. Ali, teško ćete, među svim tim posetiocimaa, pronaći jednog koga ne oduševljava italijanska prestonica.

Treći najposećeniji grad u Evropskoj uniji, posle Pariza i Londona, porede sa prelepom sredovečnom ženom koja ponosno nosi svoje godine. Estetskim operacijama ne pribegava, pa opet, njena lepota ne bledi. Koliko god da je gledate, uvek pronađete novi detalj koji vas ostavlja bez daha.

Svesni su toga i Rimljani koji kažu da je njihov grad najbolje mesto na svetu za turiste, ali najlošije za žitelje. Žale se Italijani da je kriza zakucala i na njihova vrata, da su plate sve manje, a troškovi života sve veći. Na njihovim licima, ipak, očaj se ne može videti. Dok vam nude "najbolji sladoled na svetu" i teraju da probate neku od mnogobrojnih vrsta pica, nasmejani i raspoloženi, pitaće vas za Sinišu Mihajlovića i pohvaliti Gorana Bregovića čiju muziku, kažu, obožavaju.

Osim pozitivnog raspoloženja i opreza, jer Italijani zaista voze ludo, pa je svaki drugi automobil "čuknut", u Rimu su vam neophodne i dobre patike. Grad na sedam brežuljaka mami da ga prepešačite. Krenite od veličanstvenog Panteona, jedne od najbolje očuvanih građevina starog Rima. Sagrađen je u 2. veku kao hram svih bogova, ali mu je funkcija promenjena u katoličku crkvu. U blizini je Fontana di Trevi koju je proslavio film Federika Felinija "Dolče vita". Najpoznatija rimska fontana trenutno se rekonstruiše, pa su gradske vlasti zamolile posetioce da ne bacaju novčiće. Ipak, mnogi se ne obaziru na natpis, jer po legendi, ko baci novčić u ovu fontanu, sigurno će se vratiti.

Produžite do Pjaca Navone, najsređenijeg rimskog trga na kome lokalci i turisti vole da uživaju u pomalo skupim restoranima. Pažnje je vredna i Pjaca del Popolo, jer je nedaleko od nje sahranjen ozloglašeni tiranin Neron. Usput je prostrani javni park u čijem centru je vila Borgeze i istoimena galerija, jedna od najvećih privatnih umetničkih zbirki na svetu koja čuva dela Ticijana, Karavađa, Berninija. Odmor na čuvenim Španskim stepenicama uvek prija. Zapravo su ih izgradili Francuzi, a danas na njima sede pripadnici svih mogućih nacija.

Za kraj ostavite Koloseum jer, kako je Gete govorio, kada ga jednom vidite, sve ostalo izgleda malo. Ni sudaranje sa turistima neće umanjiti spektakularnost najvećeg ikada izgrađenog amfiteatra koji je 2007. godine svrstan među sedam novih svetskih čuda. Dok zamišljate nekadašnje krvave gladijatorske borbe, setite se čuvenog epigrama: "Dok Koloseum stoji, stajaće i Rim; kad Koloseum padne, pašće i Rim; kad padne Rim, pašće i svet".

Ista karta, čija je cena 12 evra, važi i za obližnji Forum - središte javnog i političkog života starog Rima. Od Foruma su danas, nažalost, ostali tek poneki stubovi, pa će vam biti potrebna mašta da zamislite vojske koje su se ovuda vraćale sa svojih osvajačkih pohoda ili Marka Antonija dok drži posmrtni govor za Cezara.

Ipak, ako i ne stignete da vidite baš sve znamenitosti u najvećem svetskom muzeju na otvorenom, ne brinite. Istorija je na svakom koraku, a mnogi će vam šaljivo reći da na ulicama Rima nema nebitnog kamena. Da to nije daleko od istine, govori podatak da je treća linija metroa još na čekanju, jer se na planiranoj trasi stalno otkrivaju nova arheološka nalazišta, pa su radovi nemogući. Na modernu arhitekturu gleda se prezrivo, još od kada je izgrađen Oltar domovine na Trgu Venecija. Memorijal posvećen prvom italijanskom kralju Vitoriju Emanuelu II građen je pola veka, od 1885. godine, a gradnja je izazvala mnoštvo kritika jer je ovo impozantno zdanje blještave beline ubačeno u istorijsku četvrt sa starim zgradama.

Upravo zgrade raznobojnih fasada sa cvećem na balkonima daju šarm Rimu. Tu su i živopisne ulice sa zabavljačima koji sviraju, pevaju ili izvode mini kabaretske prestave. Posebno je zanimljiv umetnički kvart Trastevere, sa uskim uličicama i srednjovekovnim kućama. A zaštitni znak Rima su i za naše pojmove, pomalo egzotični četinari, kojima je 1924. godine kompozitor Otorino Respigi posvetio simfonijsku poemu.

Kao turista, sigurno ne možete videti sve što glavni grad Italije ima da ponudi. Ali i nekoliko dana biće dovoljno da shvatite zašto je Rim večna inspiracija filmadžijama, književnicima i ostalim umetnicima. Shvatićete zašto ga zovu večni grad i prestonica sveta. I na kraju, uverićete se da svi putevi zaista vode u Rim.

U NOVEMBRU MANjE GUŽVE

Iako je novembar najkišovitiji mesec godine, ovo je idealno doba

za posetu ako želite da izbegnete gužvu. Rim u proleće kada procvetaju azaleje na Španskim stepenicama ili u ranu jesen kada i dalje uživate u toplim noćima, svakako je lepši, ali užitak vam tada mogu pokvariti reke turista. U novembru večni grad će biti samo vaš. Avgust izbegavajte iako su cene tada najniže. Vrućina može biti neizdrživa, a većina Italijana tada je na odmoru, pa nećete "uhvatiti" ni duh grad.

I MORE JE BLIZU

Toliko toga ima da se vidi u Rimu, pa se često zaboravlja još jedna njegova pogodnost - od Tirenskog mora udaljen je samo 30-ak kilometara. Najlepše plaže nešto su dalje, ali put se svakako isplati. Najživopisnija je Sperlonga do koje možete doći vozom u trajanju od sat vremena, a zatim sledi polusatna vožnja autobusom. Čisto more, peščana plaža nagrađena plavom zastavom i gradić smešten na steni iznad mora - neki su od aduta Sprelonge.

CEO DAN ZA VATIKAN

Bar jedan dan u Rimu trebalo bi posvetiti istraživanju Vatikana, najmanje države na svetu koja broji samo 842 stanovnika. "Granica" sa Rimom je bela linija ispred trga Svetog Petra gde je smeštena i istoimena bazilika. U pitanju je svetinja svih katolika napravljena da oduzme dah svojom veličanstvenošću. Ulaz u crkvu je besplatan, a redovi su ogromni, pogotovo u vreme verskih praznika.

Ali, zato karta za vatikanske muzeje košta "tričavih" 16 evra. Ipak, isplati se, jer su ovde smeštena neka od najvažnijih umetničkih dela na svetu. Muzej obuhvata 54 galerije, među kojima najviše pažnje privlače Rafaelove sobe ukrašene veličanstvenim freskama ovog renesansnog umetnika i Sikstinska kapela čiji je svod sa hrišćanskim motivima oslikao Mikelanđelo. Inače, više od polovine teritorije Vatikana čine prelepe bašte napravljene u doba renesanse i baroka. Zatvorene su za javnost, ali ako platite 37 evra, možete ući sa vodičem i diviti se vegetaciji iz Brazila, Kine, Japana i Australije.

Izvor: Novosti