Mnogo rekorda na Mundobasketu!

Borba za titulu između američke i naše košarkaške reprezentacije, u kojoj je selekcija SAD u Madridu bila uspešnija i sa 129:92 stigla do trofeja namenjenog prvaka sveta, oborila je mnoge rekorde.

Košarka 15.09.2014 | 18:00

No, ne bi smela da se priča o šampionatu planete svede samo na brojke koji će večno biti upamćene. Bilo je tu nekih "brojki i slova" koje treba da nam posluže kao podsetnik. Evo ih, jednih i drugih, zajedno:

Naši košarkaši su Amerikancima ubacili 92 poena. Osećaj posle poraza može da vam ne prija, naročito zbog velikih očekivanja, ali... Niko Amerikancima na ovom prvenstvu nije dao ni 80 poena, kamoli preko 90.

Kada je već reč o tome da li su naši "mogli da nadmaše sebe", oni su to uradili upravo u finalu: nikome nisu na ovom prvenstvu ubacili toliko poena koliko su ubacili - Amerikancima. Biti najbolji kad je najvažnije, možda nije dovoljno za zlato, ali jeste za ponos.

Do ove generaacije Amerikanaca, mi smo bili poslednji tim (od ukupno dva) koji je odbranio titulu svetskog prvaka. Prvi su to uspeli Brazilci (1959, 1963.), pa naši "plavi" (1998, 2002.), a sada i selekcija SAD (2010, 2014.).

Tek drugi put se desilo da neko ubaci trocifren broj poena u finalu. Rekord i dalje drži američka ekipa iz 1994, koja je Rusima dala 137 poena.

Onakav ofanzivni nastup Amerikanaca u borbi za zlato nije imala nijedna ekipa, pa ni ta, u dotadašnjem delu turnira: rekord su držali Brazilci koji su Egipćanima dali poen manje (128)

Amerikanci su ubacili 15 trojki u finalu. Na ovom prvenstvu, toliki broj trojki desio se samo u tri navrata, a za to su bili zaslužni košarkaši Argentine, Finske i Francuske

Selektor SAD Majk Kžiževski je postao tek treći trener koji ima dve titule prvaka sveta, a pre njega su to uspeli Togo Renan Soareš iz Brazila i slavni Aleksandar Gomeljski iz SSSR-a

Protiv nas, u finalu, Kajri Irving je šutirao trojke 6/6. Niko nikada nije izveo nešto tako u finalima svetskih prvenstava.

Najviše trojki u borbi za zlato, ipak, nije dao Irving, već njegov sunarodnik Kevin Durant. On je pre četiri godine protiv Turaka šutirao 7/13, a šest trojki u finalu postigao je 2006. i Španac Garbahosa, i to uz pet promašaja.

Bodiroga je i dalje bolji strelac u finalima Mundobasketa nego što je to Irving, jer je naš as dao jedan više u Indijanapolisu. Međutim, niko nije kao Kajri Irving iskoristio svoje minute u finalu: košgeterski posmatrano, on je tek peti po broju poena u borbi za titulu (Miškin je dao 29, 1982. godine, Durant 28 za 39 minuta 2010, Oberto 28 za 40 minuta 2002 i Bodiroga pomenutih 27 za 33 minuta 2002.), ali je Irving do 26 poena stigao za samo 24 poena provedenih na parketu.

Konačan 221 poen dat u finalu je drugi najveći broj postignutih poena u istoriji Mundobasketa, jer je više dato u američkom trijumfu nad Rusima 1994. (137:91).

Otkako su Amerikanci počeli da šalju svoje NBA zvezde na svetska prvenstva, a to nije bio slučaj do pre tačno 20 godina, samo pet reprezentacija su uspele da im daju više poena nego naši "orlovi" u ovom finalu:

2006. su im Portorikanci ubacili tačno 100 poena, a Slovenci i Grci po 95, dok su 1994. godine 100 poena ekipi SAD dali Španci, a 94 SSSR. (Najviše što su ikada primili bilo je 1982, kada su od Španije izgubili sa 109:99. A nije baš da im ni mi nismo davali trocifren broj poena - tačno "stotku" smo im ubacili na prvenstvu sveta 1978, kada smo ih pobedili sa 100:93).

Niko nikada u istoriji Mundobasketa nije imao više od šest asistencija u finalu prvenstva Sveta. Derik Rouz je u nedelju izjednačio dosadašnji rekord Pepea Sančeza (šest, 2002. godine protiv Srbije), ali je njih dvojicu, i sve dosadašnje asistente u finalima šampionata planete nadmašio Miloš Teodosić: protiv Amerikanaca je imao sedam uspešnih proigravanja saigrača koji su odmah potom poentirali.

Ne postoji merna jedinica za buđenje nade. Ali, osećaj koji smo svi imali svih ovih dana - nešto je što odavno nije zabeleženo. Uverenje da može biti bolje, ta ponovo spoznata vera, pomalo neprimetni polet da i druge stvari radimo lakše i lepše jer se oko nas dešava nešto što prija (a i onaj primetni osmeh čak i kod ljudi koje ne znamo, i to zbog iste stvari), detalji su po kojima treba pamtiti ovaj Mundobasket. I baš ove naše košarkaše. Na tom buđenju nade, da ma kakve da su okolnosti - možemo mi mnogo bolje od onoga što drugi misle - samo ako prionemo na usavršavanje sopstvenih talenata, beskrajno im hvala. U tome su postali šampioni i jedino ih kao takve i treba posmatrati.