Doktor Sale i 12 žigosanih!

Doktor košarke i 12 žigosanih pišu nove blistave stranice istorije... Niko nema što Srbija imade!

Košarka 12.09.2014 | 09:45

Dan prepun šokova koji će košarkaški svet pamtiti mnogo dugo je za nama. Počeo je razornom demonstracijom sile Orlova, a završen potpunim raspadom Crvene furije, čime je kosmička pravda u potpunosti zadovoljena.

Posle (ne)očekivanog trijumfa nad Brazilom selektor Saša Đorđević tražio je Špance u polufinalu. Ne zato što je euforija posle razvaljivanja Brazila probudila ono najgore u Srba, a to je da misli da je najbolji posle jedne (ili dve) dobre partije. Ne! Već iz potpuno suprotnih razloga...
"Mi nemamo tu aroganciju da kažemo koga pre želimo. Biće nam čast da igramo protiv bilo koga. Ako mene lično pitate, voleo bih da to bude Španija. Ako želimo da budemo najbolji, moramo da pobedimo najbolje", poručio je potpuno smireni i ponosni Sale Nacionale na konferenciji za medije posle najvećeg trenerskog uspeha.

A ima i zašto da bude ponosan. Kada se sve lomilo o njegova leđa, počev od prvog dana, kada je izašao pred novinare u "kući košarke" i objavio širi spisak od 29 imena, preko poraza od Novog Zelanda u polupraznom Pioniru pred put u Granadu i po mnogima igre ispod svakog očekivanja u grupnoj fazi, Saša Đorđević nije dozvolio da ga mračni i depresivni scenario proguta. On je samo radio ono što je zacrtao od trenutka kada je uzeo vreo krompir u ruke.
"Pitate me šta je naš cilj? To je jednostavno - da vratimo Srbiju na staze pobednika i približimo je osvajanju medalje", bile su njegove reči na jednoj od prvih zvaničnih konferencija.

Mnogi su mu se, uglavnom potajno, smejali i rugali, još od samog početka Sale je bio otpisan, a njegovi Orlovi prežaljeni. Ali on je zadržao prepoznatljivi nivo arogancije, čvrsto se vodio svojim stavovima i razmišljanjima i uradio baš ono što je i planirao - doveo nacionalni tim tamo gotovo do samog vrha piramide.
"Teren nikada ne laže", izjava je koju je jedan od najboljih evropskih plejmejkera svih vremena govorio još tokom priprema za Svetski kup. Kao da je još tada lagano spremao naciju za ono što će se desiti u Španiji, svestan da će se sav uloženi trud, bezbroj sati provedenih na parketu, sada i kraj njega, isplatiti!

Srbiji se desilo mnogo toga! Ne samo razbijačke partije kaznene ekspedicije protiv Grčke i Brazila, kojim se sada divi ceo svet. Orlovi su, posle drila Saše Đorđevića, konačno dobili potpuno lucidnog, ne nestabilnog Miloša Teodosića, pravog lidera ove generacije. Miroslava Raduljicu kakav je Srbiji nedostajao godinama, dok je u Nemanji Bjelici zapaljena iskra koja je, čini se, godinama lagano gorela, ali nikada ovakvim sjajem! Bogdanovića je Sale, očigledno, s namerom spustio na zemlju tokom grupne faze i nije mu dozvolio da se razgoropadi sve dok mu ne da jasan signal. Svom vernom učeniku je pokazao kako da se nosi sa pritiskom velikih utakmica i da je manje, ponekad, više. A kada je iz mladog, dokazivanja željnog majstora počela da "kipi" tenzija koja se vremenom skupila, nastala je prava erupcija emocija, a vrhunska košarka nije izostala! Svet je ugledao buduću svetsku zvezdu, zbog koje su Amerikanci uveliko počeli da uče srpski!

Iz ostatka tima selektor je izvukao samo ono najbolje, iz svakog pojedinca. Baš kao što svaki pravi trener i radi...
"Miran sam, jer znam da imamo kvalitet", poručio je Đorđević košarkaškom svetu, koji je posle grupne faze Srbiju u okršaju sa Grčkom odavno precrtao. Nije da nisu imali materijala za tako nešto, ali... Srbi su čudo, pokazalo se to po ko zna koji put!

Posle maestralne igre koju su Orlovi pružili protiv Helena svi su bili u neverici - počev od pripadnika sedme sile, koji su sve to ispratili iz prvih redova, preko navijača na tribinama, do onih koji su meč gledali preko TV-a. Jednostavno, niko nije mogao da shvati šta se to desilo u glavama srpskih košarkaša, koji kao da su preko noći doživeli toliko čekanu transformaciju.

Tada su osećanja mnogih počela da se menjaju, a prežaljeni momci u dresovima sa grbom dvoglavog orla više nisu bili tako loši i nebitni.
"Drugi misle da smo autsajderi, moji igrači i ja znamo da nismo. Idemo da pobedimo sve - tako razmišljamo, tako i treniramo", reči su koje dovoljno govore o tome koliko je srpski tm porastao za relativno kratko vreme, u trenucima kada je sve veći broj ljudi, kao nekada, počeo da posmatra Srbiju sa strahopoštovanjem.

A onda su se desili Brazilci... Tačno 40 minuta rapsodije momaka u belom, u kojoj je svaka akcija, koš, zakucavanje, dodavanje i emocija bila protkana sećanjem na neka prošla vremena. Ona u kojim je reprezentacija krupnim koracima gazila sve pred sobom na putu do titule. Ekipa Rubena Manjana osetila je na svojoj koži sav bes borbenih Orlova, posle čega je svima postalo kristalno jasno - Srbija je opet zemlja košarke, a naš tim je ponovo u polufinalu Mundobasketa u Španiji!

Priče o treneru "početniku", njegovim odlukama da (ne) pozove određene pojedince u nacionalni tim, da sa konačnog spiska izbriše Luku Mitrovića, bez previše razmišljanja odstrani Vladu Micova i na šampionat povede čak četiri centra i debitanta na poziciji krilnog centra... Pale su u vodu i više nisu bile toliko interesantne.

Doktor košarke i 12 žigosanih položili su sve ispite sa perfektnim prosekom, dežurnim kritičarima i onima koji su samo čekali da vide potpuni slom Orlova zapušili su usta i naciji doneli beskrajnu sreću u ova teška vremena.

Ne želimo mnogo da zalazimo u to kakav će biti ishod meča sa Francuskom. Nema potrebe. Pustićemo Saleta da radi svoj posao i uradi ono što najbolje zna - da vodi ovu reprezentaciju do uspeha! Nije nemoguće da 14. septembra u finalu odgledamo istorijski okršaj Srbije i SAD-a. Ili možda novi obračun Srbije i Litvanije, ko će ga znati...

Ovaj tim, sa sedam debitanata na šampionatima sveta, bez Nedovića, Micova, Ercega, Lučića, Savanovića, Marjanovića, Tepića, Mačvana, Mitrovića, Veličkovića... već je opravdao očekivanja svakog zaljubljenika u košarku, pa i više od toga!

Sada je vreme da pustimo Orlove da se poigraju sa Petlovima i naprave ono što im je od samog starta Sale Đorđević zacrtao. Čak i ako ne odu u finale, ovaj uspeh je već vredan zlata!

Neverovatno je, ali istinito - i kada je najteže, Srbija pronađe način da bude najbolja...