Rebrača: Nismo više ono što smo bili!

Srpska košarka je definitivno u problemima, ali radimo kao da toga nismo svesni - kaže Željko Rebrača, bivši reprezentativac, jedan od najboljih evropskih centara krajem 20. i početkom 21. veka.

Košarka 27.07.2014 | 13:40
Rebrača: Nismo više ono što smo bili!

Legendarni košarkaš ne žmuri na lošu situaciju koja vlada u trofejnom sportu. Spreman je da ukaže na tmurne oblake, koji su se nadvili nad Srbijom.

Krećemo od reprezentacije, može li Srbija da se na Mundobasketu vrati u svetski vrh?

- Imamo odlične igrače, ali malo vrhunskih. Bogdanovića, koji ako bude imao nekoliko vanserijskih sezona može da bude naslednik Danilovića i Đorđevića, zatim Krstića i Teodosića. Malo, a razlog je što od 2002. godine i Svetskog prvenstva u Indijanapolisu naši igrači uglavnom su rezerve u svojim klubovima. Ne igraju u vrhunskim klubovima, nemamo kontuinuitet, imamo potencijal.

Gde se stalo u proizvodnji asova?

- Ko trenira sedam sati dnevno? Ne vidim da toliko rade. U problemima smo, mnogo je politike u našoj košarci, nije toga bilo ranije. Često se vraćamo 20 godina unazad, u doba SFRJ, pa kasnije SRJ, ne treba da se poredimno s tim vremenom. Ni mentalni sklop igrača nije isti, onda su svi nosili dresove inostranih klubova, osvajali titule. Mi sada igramo protiv Irana, Egipta, gubili smo od Finske, Izraela, dva puta od Crne Gore, Estonije, a nekad nismo ni znali da se oni bave košarkom. Niko o tome neće da priča. Treneri moraju da stvaraju, da se talenti “ubijaju” od rada. Naravno, potrebna je i sreća.

Šta možemo da očekujemo od novog selektora Aleksandra Đorđevića?

- Ne očekujmo bum, ali bio je on u sličnim situacijama i u reprezentaciji i u klubovima. Zna on šta bi trebalo da radi. Teško je uklopiti igrače, mora da bude i psiholog i pedagog. Ima neviđenu želju, bio je trener na terenu, mada ne zavisi sve od njega. Ne može ni Đorđević igračima da stvori ime, veliki je to pritisak, svi očekuju velika dela. Želim mu svu sreću, verujem da će uspeti, treba tu milion sličica da se uklopi. Ne treba očekivati ništa spektakularno, zlatnu medalju, treba biti realan.

Otkazi igrača reprezentaciji obeležili su proteklu deceniju?

- Vremena su se promenila, menadžeri su preuzeli uloge, neki igrači su nezasluženo više u medijima, a ime mora da se pravi na terenu. Ako imaju potpisan ugovor sa klubom, igre u reprezentaciji im ne znače ništa. Gledaju na državni tim na drugačiji način od moje generacije kojoj je nacionalni dres bio svetinja. Sada nema više patriotizma. Verovatno razmišljaju da im se ne isplati da budu sedmi, osmi na velikom takmičenju, jer ih tako niko neće videti, a onda nema ni dočeka, ni stotina hiljada ljudi ispod Balkona…

Sukob Vujoševića i Čovića doprineo je takođe lošoj slici srpske košarke?

- Ne sviđa mi se to što rade, svetla pozornice su se mnogo okrenula prema njima, niko ne priča o sportu, a to nije pravi put. Oni koji znaju dosta o košarci zbog toga su se povukli. Vujošević je odličan trener, Čović dobar sportski radnik, ali ne treba njihovom ratu pridavati pažnju, pošto to ne vodi ničemu.

Srpski sport generalno prolazi kroz tešku finansijsku krizu?

- Ne može ovako dalje. Šta ima Partizan? Neće niko da ulaže ako imaš samo ime. Da bi neko kupio naše klubove, potrebno je da ima čistu sliku šta kupuju, da vide svoj interes u svemu, da ne kupuju samo ime i klubove, već da ti klubovi imaju i dugove. Da se definiše šta imaju. Najbolji primer su Real i Barselona, nama je taj španski model najpribližniji, primenjiv i prilagodljiv. Neko s vrha treba da presudi, što pre da uradi nešto konkretno jer kasnimo. Ne izmišljati toplu vodu s novim sistemima, jer je taj španski način dobar i isplativ, i bez ličnih interesa.

Pomenuli ste problem koji prave menadžeri. Ni roditelji nisu bez “zasluga”?

- Želeći da pobegnu od problema, da što pre reše egzistenciju, roditelji utiču na trenere, medije, tako ne ide s decom. To nije ispravan put. Vrhunski sport nije zdrav, to je tortura organizma, niko ne pita Đokovića da li je povraćao pre osvajanja Vimbldona.

Željko je oduševljen Đokovićem.
- Fascinira me kao ličnost, sam bog nam ga je poslao. Takvi kao on se rađaju jednom u 100 godina. Srbija mora da bude ponosna na Novaka, on je pravi ambasador naše zemlje. U rangu je recimo sa Majklom Džordanom. Oduševljava me, svaka mu čast na svemu.

Rebrača se skoro neće vraćati košarci.
- Bilo je pomena pre nekoliko godina da budem direktor reprezentacije, pa pokušaja da budem direktor Vojvodine. Međutim, nemam volje i želje za to, neću da se uvaljujem.

Rebrača ne krije da slabo prati košarkaška dešavanja.
- Ne idem na utakmice, ono što je zanimljivo gledam na televiziji, takođe i plej-of NBA.

Filipu Rebraču mnogi prognoziraju veliku karijeru.
- Filip ima 16 godina, trenirao je u Partizanu, sada je u Flešu, visok je 202, igra krilo. Hoće da trenira, bitna mi je ekipa za koju igra, trener... Mlađi sin Voin ima osam godina, starija ćerka Katia 15, dok mlađa Alisa (11) voli gimnastiku. Važno je da se bave sportom, tu smo svi u Beogradu.

Željko s pažnjom prati uspon Bogdana Bogdanovića.
- U poslednjih 10 godina nismo imali takvog igrača, s pravom su ga proglasili naslednikom Danilovića i Đorđevića. Naravno, on nije još na tom nivou, ali može da bude, da daleko dogura. Mora da mnogo radi, ima karakter, psihički je spreman, potrebna mu je sreća, drži sudbinu u svojim rukama.

Večita dilema, ABA liga da ili ne?

- Prva i druga ABA liga. Treba da se ujedinimo, tako će se poboljšati kvalitet. Mi nikada više nećemo biti zajedno, ali košarkaški možemo. I to je jedini način koji je ispravan i vredi, sve ostalo je presipanje iz šuplje u prazno - zaključio je Rebrača.

Komentari / 0

Ostavite komentar