Znamo sad kako je....A kako se nekad živjelo u Zvezdi?!

Fudbaleri Zvezde nedavno su zahtevali energičnu reakciju nadređenih, prvenstveno Zvezdana Terzića, kako se više ne bi dovijali od "prvog do prvog". Istraživanje MOZZART Sporta pokazuje kako su živeli igrači crveno-belih u nekim ranijim vremenima.

Fudbal 26.07.2014 | 20:40

Pokondirene, nezahvale tikve ili momci koji imaju apsolutno pravo da traže ono što im po slovu ugovora pripada?

Ovo je samo jedna od tema koja se pokrenula među zvezdašima posle saznanja da su novi generalni sekretar crveno-belih Zvezdan Terzić i prvotimci kluba s Marakane tokom priprema u Belgiji imali žestok verbalni okršaj! Siti priča o novcu koji će dobiti "danas, sutra ili za dva meseca", ubeđeni da su pokazali lojalnost klubu, Milijaš i drugovi su zahtevali energičnu reakciju nadređenih kako pojedini igrači ne bi pomoću štapa i kanapa živeli od "prvog do prvog".

Naravno, postoji i mišljenje da su oni preplaćeni, da ne zaslužuju ni deseti deo ponuđenih ugovora, ali istraživanje MOZZART Sporta, koje je obuhvatilo igrače iz raznih epoha, dovelo je do zaključka da su oduvek, sem u novoj turobnoj istoriji, momci s profesionalnim ugovorima u Ljutice Bogdana živeli na visokoj nozi. Tako je bilo i tokom šezdesetih godina 20. veka kada je klubom rukovodio čuveni doktor Aca Obradović, a tako je bilo i decenijama kasnije.

Naravno, tu ne računamo period posle osnivanja, kada su se Rajko Mitić, Jezerkić i Đajić hranili ribljim uljem, zajedno s kolegama iz košarkaške sekcije. Evoluiranje fudbala dovelo je do toga da vrlo brzo Dragoslav Šekularac postane ličnost prvog reda, a njegovi saigrači momci koje bi svaka majka poželela za zeta.
"Sine, pitaš me kako se živelo u moje vreme u Crvenoj zvezdi? Mnogo, mnogo lepo. Mogli smo lagodno da trošimo na razne stvari, ali teško da si mogao nešto da ušparaš... Iskreno, bili smo plaćeniji od doktora, inženjera i stručnjaka iz svih oblasti. Sećam se da sam od jedne premije uspeo da kupim vespu za 300 dolara, a to je kao kada biste sada kupili dobrog mercedesa... Međutim, to je samo jedna strana medalje. Živeli smo u komunizmu i nismo mogli da se naplatimo u inostranstvu. Tim jakim platama želeli su da nam se oduže, jer je po mene dolazio Anjeli iz Juventusa! Odseo je u Metropolu, doktor Aca Obradović je hteo da me pusti. Ali onda se pojavio narodni heroj, znate sigurno o kome pričam (Slobodan Penezić Krcun, prim. aut.). Posle toga sam otišao u vojsku i tu je bio kraj karijere. Zamislite da danas neko okači mitraljez Novaku Đokoviću, pa ne bi osvojio nijedan turnir!", poručuje za MOZZART Sport u svom stilu Dragoslav Šekularac.

Zagovornici teze da igrači Crvene zvezde previše udaraju u "šerpe i lonce" i patetičnom pričama o nedostatku novca kupuju javnost, smatraju da njihov vozni park i firmiranu garderobu velika većina stanovništva može samo da sanja. Međutim, Šekularac misli drugačije:
"Slušajte, igrač Crvene zvezde, najboljeg kluba na ovim prostorima, mora dobro da živi. Jer on je fudbaler Crvene zvezde, i tačka! Ako to uprava ne može da im obezbedi, to je njena velika sramota."

Sagu o primanjima u Crvenoj zvezdi očigledno dobro je pratio i Stanislav Karasi, jedan od najboljih igrača generacije koja se domogla polufinala Kupa šampiona, a zatim potonula u Atini protiv Panatinaikosa. Veliki dribler, koji je loptama hranio Džajića i Lazarevića, ljut je na aktuelnu generaciju igrača u Ljutice Bogdana.

"Ma hajte, molim vas, pa oni imaju ugovore kao da igraju u inostranstvu! Video sam šta je rekao Zvezdan Terzić, a i mnogi pre njega... Igrači Crvene zvezde moraju pobedama da zarađuju novac i onda će lepo živeti. Mi smo imali baš male plate, nešto više od današnjeg minimalca, ali smo ozbiljno zarađivali od premija. Dobro se sećam: imali smo 5.000 dinara za pobedu ako smo prvi, 3.500 ako smo drugi, i nešto malo za treće i četvrto mesto. To je bila ozbiljna suma i bili smo vrlo motivisani da je osvojimo. Da budem pošten do kraja, uvek smo zarađeno primali prvog u mesecu. Nije se desilo da nam novac kasni ni dan, a to je velika stvar. Međutim, Zvezdom su tada upravljala tri čoveka: generalni sekretar, predsednik i Miljan Miljanić. A ovo sad...", ostao je nedorečen Karasi.

Mnogo je urbanih legendi ispričano za kafanskim stolom poslednjih godina o finansijskim golgotama igrača Crvene zvezde. Od toga da je Aval Isah proleća 2010. prebrojavao sitninu u jednoj radnji kako bi kupio litar mleka, do toga da je Robert Prosinečki pojedinim prvotimcima u džep "gurao" po 2.000 evra kako bi sa devojkama otišli na more ili u neverici slušao kako mu momke izbacuju iz stanova zbog neisplaćenih kirija..

Javna je tajna da su tokom prethodne sezone Milijaš, Ninković, Mijailović i Mrđa bili "sponzori" mlađim saigračima...
"Kada je naša generacija bila na sceni, to nikako nije moglo da se desi. Nema laži, nema prevare: bilo je novca za više nego lagodan život. Posebno mi je u sećanju ostala ona sezona kada smo stigli do finala Kupa UEFA. Od silnih premija koje smo dobili znam da sam bez problema mogao da kupim vrlo, vrlo komforan stan. Sve je bilo u dan tačno. Ali tada je važilo ono pravilo: „imaš stan, vrati kuću“, ili kako već. Niko od nas nije smeo da ulaže u nekretnine, pa smo novac trošili na razna putovanja. Kada sam dolazio iz Slobode dobio sam neki novac i na ruke... Svi u svlačionici su bili baš zadovoljni finansijskim stanjem. Ali tako je bilo u svim klubovima", otkriva Cvjetin Blagojević, čovek koji je u istoriju ušao antologijskom asistencijom desnom spoljnom Dušanu Saviću, za pobedu Crvene zvezde nad Arsenalom.

Finansijsko blagostanje u Ljutice Bogdana produžilo se do najvećeg uspeha u istoriji kluba 1991. godine, ali je prva postbarijevska generacija prolazila kroz slične muke kao i momci koji su u prethodnom periodu nosili crveno-beli dres. Umesto zarađenih plata, tim predvođen Maslovarom, Drobnjakom i Dejanom Petkovićem dobijao je svinjske polutke, brašno i šećer! Tadašnji trener Milan Živadinović i danas se hvali kako je za 100 maraka radio u Crvenoj zvezdi i da mu novac u tom trenutku nije bio bitan.

Ali tada su se ispred svlačionice podno severne tribine parkirali besni automobili, na fudbalerima Crvene zvezde pucala je firmirana garderoba. Međutim, znalo se da je inostranstvo jedini put ka boljem i bogatijem fudbalskom životu.
"Imao sam onu sezonu iz snova kod Milorada Kosanovića. Jedan gol, drugi gol, gol Partizanu... Igrao sam kao besan, a nisam imao dinara u džepu. Mnogo mi je u tim trenucima pomagao Zvonko Milojević. On je imao jači ugovor, vozio me kolima, kupovao mi stvari, obuću...", komentarisao je jednom prilikom Dejan Stanković.

Na izjavu jednog od najznačajnijih igrača u istoriji našeg fudbala nadovezao se i Dragan Mladenović, bivši reprezentativac koji je pre više od 10 godina delio svlačionicu sa aktuelnim trenerom Zvezde Nenadom Lalatovićem, zatim Nemanjom Vidićem, Pjanovićem, kasnije i Nikolom Žigićem.
"Odlična vam je tema, jer znam da će svi da pričaju kako je u Zvezdi uvek bilo sjajno. Međutim, nije baš tako. Moja generacija je imala godišnje ugovore između pet i trideset hiljada evra. Reći ću vam bez uvijanja: vozili smo ukradena kola, nosili šaniranu garderobu i nismo mogli da se džekiramo po splavovima. Krili smo se kad smo izlazili... Jeste to bio pristojan život, ali kada smo odlazili na letovanja morali smo da pozajmljujemo novac, a potom da ga vraćamo od premija. Dobijali smo ugovorne rate dva ili četiri puta godišnje, kako se ko dogovori, i to je bilo na vreme. Iz prostog razloga jer je bio u pitanju mali novac", objašnjava nam Dragan Mladenović.

U tom periodu Zvezda je bila pravi izlog za bogatije klubove, nešto što Zvezdan Terzić hoće opet da uspostavi na Marakani.
"Igrač Crvene zvezde mora da bude plaćen. Klub mora da im obezbedi novac, makar ne doveo nijedno pojačanje. Kaže vam nama je prosečan ugovor bio petnaest hiljada evra, a za pojedince su u klub stizale ponude od pet miliona. Ni to nije dobro, jer su ljudi u tim godinama rastrzani", jasan je Mladenović.

Megalomanija u Ljutice Bogdana počela je da se oseća u predsedničkoj eri Dragana Stojkovića. Stranci su imali godišnje ugovore od trista hiljada evra, a nisu oskudevale ni domaće snage. Pauzu između jesenjeg i prolećnog dela prvenstva Nenad Kovačević, Dejan Milovanović i Boško Janković provodili su na egzostičnim destinacijama, od Maldiva, preko Kube do Balija.
"Meni je neshvatljivo da neko u Crvenoj zvezdi želi da se obezbedi za ceo život. U naše vreme se pristojno živelo, ali ništa više od toga. Kada me je pokojni otac doveo u Zvezdu tražio je da imam samo jaku ishranu i da jedem meso redovno. Ali da me neko ne shvati pogrešno, uvek sam za to da igrač dobije ono što mu je obećano. Zato sam u kriznim situacijama tokom boravka u Zvezdi stajao na stranu igrača", komentar je Roberta Prosinečkog.

A krizni trenuci traju već dugo, toliko da Zvezda kapitenu Nenadu Milijašu i Darku Lazoviću zbirno duguje nešto malo manje od milion evra. Posledica lakomislene i dugogodišnje politike: "Obećaj, ništa ne košta".