Legenda dana: Dijego Armando Maradona

Pre mesec dana, kada je počinjao ovaj Mundijal, našu rubriku "Legenda dana" na Blicsportovom specijalu "Brazil 2014" otvorili smo pričom o Peleu. Sada, kada je zatvaramo, jer je došao kraj šampionata planete, može li se izabrati bilo ko drugi kao "suprotni kraj" priče o brazilskom idolu od - Argentinca Dijega Armanda Maradone, čoveka čiji naslednici poslednjeg dana ovog Mundijala igraju za titulu? Ne može. Za mnoge je kilometrima ispred sjajnog Brazilca, dok drugi ipak tvrde da je Pele za El Pibea "tata". Jasno je kao dan da će se polemika između toga ko je bolji voditi dok je sveta i veka.

Fudbal 13.07.2014 | 13:38

S obzirom na to da je biografija slavnog, najkontroverznijeg fudbalera i selektora svih vremena podugačka, fokusiraćemo se samo na najznačajnije crtice njegovog života na terenu i van njega. A i u tom konciznom podsećanju, zanimljivosti ima na pretek.

Maradona je rođen 30. oktobra 1960. godine. Rođen je u nedelju, dan za fudbal, sveti dan kod Argentinaca. Samim tim, bio je predodređen za "najvažniju sporednu stvar na svetu".

Skaut Argentinos juniorsa Francisko Korneho, prvi je "snimio" malog Dijegita, za koga se lopta na terenu prosto lepila. Bio je skeptičan da će zbog malog rasta uspeti, ali ga je Maradona vremenom razuverio. Dijego je od malena bio u svetu dopinga, pošto ga je Korneho jednom odveo kod doktora koji mu je pumpao svašta u krv ne bi li ojačao.

Godine 1976. odigrao je prvi seniorski meč za Argentinose, oborivši rekord kao najmlađi prvotimac u Klausuri svih vremena. Sa samo 17 godina već je bio u prvom timu Argentine! Selektor "gaučosa" Luis Cezar Menoti nije želeo da ga izlaže nepotrebnim stresovima pa ga je izostavio sa spiska fudbalera za SP 1978. To mu Maradona nikad nije oprostio iako to nikad nije ni priznao zvanično. Jednostavno, budući El Pibe imao je jednu priliku u životu da u nacionalnom dresu zaigra na Mundijalu pred svojim navijačima, i propustio ju je.

Narednih godina su ga tražili najveći evropski klubovi dok je sa Bokom Juniors osvajao titule, a od svih je 1982. odabrao Barselonu, za koju je odigrao 58 utakmica postigavši 38 golova. U naredne dve sezone na Nou Kampu briljirao je na terenu, dok je van njega ušao u svet kokaina.
"Morao sam da ga probam, da vidim kako ću da se osećam. Ništa posebno nije bilo", iskreno je rekao Maradona tokom života "na belom".

Njegovu fudbalsku karijeru obeležili su nastupi za italijanski Napoli (1984-1991) za koji je na 259 utakmica postigao 115 golova. Napoliju je doneo dve titule u šampionatu kao i jedinu evropsku - Kup UEFA. Kako je sa tim klubom postigao sve što je želeo, a nije hteo da ode iz grada, ponovo se okrenuo kokainu. Nakon što je otkriveno da ga je konzumirao, dobio je 15 meseci zabrane igranja fudbala.

To ga nije previše potreslo, pošto je i posle njenog isteka nastavio po starom. Posle odlaska iz Napolija, 1993. je potpisao za Sevilju (29 utakmica, 7 golova). Ni tamo nije uživao, ali se zato vratio u reprezentaciju za SP 1994. Povratak u Argentinu ga je toliko privlačio da je te 1994. potpisao ugovor sa Njuels Old Bojsima, ali je preskakao svaki treći trening, pa je otpušten. U to vreme je napravio jedan od njegovih najvećih skandala - pucao je iz vazdušne puške na jednog novinara.

U periodu od 1995. do 1997. više puta je dolazio i odlazio iz Boke Juniors, tačnije igrao bi kada je bio negativan, a sedeo na klinici na odvikavanje od droga, kada bi bio pozitivan na kokain. Strašno se ugojio, ni rođena majka ne bi mogla da ga prepozna. Kada se "skinuo" sa droga, priznao je da je u jednom trenutku verovao da će umreti od kokaina. Te godine se defitinivno povukao sa terena uz impresivan učinak - 590 klupskih utakmica i 311 golova.

Što se reprezentacije tiče, na SP u Španiji '82 igrao je na svih pet utakmica, postigavši dva gola i zaradivši isključenje u meču sa Brazilom.

Četiri godine kasnije, u Meksiku '86 ponovo je igrao na svim utakmicama, ostvarivši učinak od pet golova i isto toliko asistencija. Bio je najdominantniji fudbaler Mundijala, a njegova "božja ruka" u duelu sa Engleskom, proglašena je za najkontroverzniji fudbalski potez 20. veka.

"Gol je postignut uz malu pomoć Maradonine glave i božje ruke", slikovito je posle pobede svoj potez opisao El Pibe.

Njegov drugi gol protiv Engleske, kada je nanizao pet protivničkih igrača, i uz 11 dodira lopte došao do golmana Pitera Šiltona, FIFA je proglasila za najlepši gol svih vremena.

Pred 115.000 gledalaca na stadionu Acteka, Maradona je predvodio Argentinu u finalu protiv Zapadne Nemačke, koju su "gaučosi" dobili sa 3:2. Uprava stadiona je u čast njegovog lika i dela podigla spomenik Maradoni i "golu veka" na ulazu u objekat.

Maradona je predvodio Argentinu i u Italiji 1990. godine. Uprkos povredi članka, trudio se da igra koliko je mogao, mada je bilo vidljivo da mu ne ide najbolje. U četvrtfinalu protiv Jugoslavije, promašio je jedanaesterac u penal-ruletu, ali su se "gaučosi" ipak plasirali u polufinale.

Na SP u SAD 1994. Maradona je pao na doping-testu i poslat je kući pre vremena. U kasnijoj autobiografiji, istakao je da je pao zbog toga što mu je trener davao energentsko piće Rip Fuel. Posle povlačenja iz fudbala, Dijego se iznenada vratio 2008. i to u ulozi selektora reprezentacije Argentine. Ekipa nije blistala u kvalifikacijama i javnost je tražila njegovu ostavku, ali je El Pibe izdržao sav pritisak i odveo je tim na Mundijal u Južnu Afriku, gde je neslavno završio - porazom od Nemaca u četvrtfinalu sa 4:0.

Njegovu karijeru obeležilo je najmanje sto skandala. Tukao se sa komšijama, novinarima, saigračima, protivničkim fudbalerima, psima, a zamalo i poreznicima. Naime, Napulj i dalje uteruje Maradonin dug od 37 miliona evra, a on je do sada vratio samo 42.000 evra i to pošto je prodao dva zlatna sata i par minđuša. "Oduvek" je bio veliki prijatelj Fidela Kastra i Uga Čavesa, dok je protivnik globalizacije, imperijalizma i Džordža Buša, kojeg je nazvao "đubretom".

Na filmskom festivalu u Kanu 2008. srpski režiser Emir Kusturica prikazao je film "Maradona by Kusturica" koji je delom sniman i u Beogradu.

Mnogobrojne "savremenije" zvezde fudbala poput Kake, Ronalda i Mesija navodile su Maradonu kao uzora tokom detinjstva. Iako ga svi vide kao jedinog naslednika Maradone, Leo Mesi kaže da još nije najveći. Ipak, Maradona mu je u više navrata dao veliku podršku uz nezaobilazne patetične konstatacije kako mu je Leo kao sin i kako će on tek pokazati ko je.
O njegovom prepucavanju sa Peleom drugom prilikom, a ovde se samo može navesti jedna njegova misao o slavnom Brazilcu.

"Šta da kažem o čoveku koji je svoju nevinost kao 14-godišnji dečak izgubio sa starijim muškarcem?", zapitao se Dijego.

Ali, ma šta bio van terena, Maradona je na njemu bio neko neko drugi. Neko poseban, vanvremenski. Igrao je za svoju dušu, a da su pritom saigrači i navijači uživali. Nikada se posle njega nije pojavio niko sličan. Uspešnih je bilo i tu su, majstora je bilo posle njega i biće ih, ali Dijego Maradona je, ipak, neponovljiv - jer je na terenu ispisivao sopstvenu fudbalsku čaroliju, nalik pesmi.