Vučiću najviši tretman u Moskvi

Premijer Srbije u ponedeljak i utorak razgovara sa vodećim ruskim tandemom Putinom i Medvedovom. 

Srbija 07.07.2014 | 07:30

Glavna tema biće ekonomska saradnja. Bez obzira na Zapad, Južni tok će „poteći“ . Kredit za "migove"?

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić dobiće najviši tretman za vreme boravka u Moskvi, što se vidi po tome što će ga primiti i razgovarati sa njim ne samo kolega Dmitrij Medvedev, već i predsednik Vladimir Putin.

Kad ruski glavni tandem primi nekog stranog političara, to je najbolji dokaz da u Moskvi toj poseti pridaju veliki značaj.

Dakle, ne radi se o pompeznoj protokolarnoj ceremoniji, jer je to Kremlj odavno sveo na minimum, većn o rangu političara sa kojima će se sresti premijer Vučić.

Kad se zna da mnogi svetski političari dugo čekaju da dođu na red u kalendaru predsednika Putina, onda je jasno da je premijer Vučić dobio poseban tretman i čast, jer je ova poseta Moskvi brzo dogovorena.

Svakako su na to pozitivno uticala dva momenta: doslednost srpskog rukovodstva oko gradnje gasovoda "Južni tok" uprkos latentnih pritisaka sa Zapada i, drugo, naš stav oko Ukrajine, da se ne igramo ni sa kakvim sankcijama protiv dokazanih saveznika i tako sačuvamo dobre odnose sa Moskvom, ali ni da ne pokvarimo one sa Kijevom.

Susret Vučića i njegovog domaćina Medvedeva planiran je u ponedeljak u popodnevnim satima, a u utorak će gost iz Beograda razgovarati sa predsednikom Putinom. Iz sastava Vučićevog tima se vidi da će akcenat biti na ekonomskoj saradnji, pre svega u sferi energetike, kao i na privredi.

U četvrtak su ruski mediji već objavili da je "Gaspromova" ćerka firma "Centrgas" pobedila na tenderu za gradnju srpskog dela gasovoda "Južni tok".

- Rešenje o pobedniku na tenderu je već doneto i službeno će biti saopšteno kroz nekoliko dana kad se usaglase svi tehnički detalji - rečeno je u "Gaspromu".

Posle nedavne Putinove posete Beču, gde je dobio bezrezervnu austrijsku podršku za gradnju "Južnog toka", sve je izvesnije da će "plavo gorivo" poteći tim gasovodom, bez obzira na primedbe Zapada.

Što se razgovora vezanih za ekonomsku saradnju tiče, važno je da se oni fokusiraju na realne projekte. Minulih desetak godina razne naše delegacije su sa Rusima razgovarale o širokoj lepezi ideja - od energetike, pa do gradnje podzemne železnice u Beogradu.

Pokazalo se da su mnoge ideje ostale na papiru, a neke su bile zaboravljene odmah po sletanju na Surčin. Da ne bismo ostavljali u Moskvi utisak neozbiljnosti, moramo biti realni u procenama šta možemo da izvozimo u Rusiju. I nedavna afera sa mesom mora biti poučna.

Ne treba biti prevelik ekspert da bi se došlo do konkretnih brojki i popisa robe koju možemo da izvozima u Rusiju po povlašćenom carinskom režimu.

Svakako će biti zanimljivo i to hoće li se na dnevnom redu razgovora Vučića i domaćina naći i vojna pitanja. Teme o kojima je Vučić, kao potpredsednik srpske vlade i ministar odbrane, svojevremeno razgovarao u Rusiji, aktuelne su i danas.

Srbiji bi dobro došla pomoć od Rusije u obnovi desetak fabrika takozvane namenske proizvodnje, to jest fabrika oružja i vojne tehnike, kao i u povećanju izvoza. Kooperacija srpskih vojnih fabrika sa onima iz Rusije bi obostrano bila korisna.

Razgovarao je premijer Vučić sa ministrom Sergejem Šojguom i o kupovini "migova". A kad je nedavno u Moskvi boravio novi srpski ministar odbrane Bratislav Gašić, ponovo je bilo reči o kupovini "migova", radara i druge vojne opreme. Šojgu je, inače, sugerisao našoj delegaciji da se uputi pismo predsedniku Putinu i da se od njega traži podrška da Srbija dobije robni kredit za kupovinu "migova 29-m". Dakle Srbija bi platila robom, a ne novcem.

U svim tim razgovorima naši predstavnici su isticali da je Srbija zainteresovana ne samo za kupovinu ruske vojne tehnike, već i za dobijanje sertifikata da remontni zavod "Moma Stanojlović" može da remontuje ruske avione. Sada se na popravku ili zamenu nekog dela aviona čeka mesecima.

To što su Rusi spremni da nam prodaju i modernizovane verzije raketnih sistema S-300 i "pancir", dokaz je da u Moskvi stvarno veruju da Srbija ne planira da traži ulazak u NATO.

-Koliko stvarno ljudi iz Srbije radi u Rusiji niko precizno ne može da odgovori, ali se zna da broj onih koji imaju uredne radne dozvole ne prelazi deset hiljada. Priče o pedeset hiljada naših radnika u Rusiji su proizvoljne. Podosta je onih koji dolaze kao turisti, ali onda pokušavaju da se zaposle na građevinama i najčešće su žrtve prevaranata i mešetara iz Srbije.

Izvor: Večernje novosti