Sedam decenija “Dana D”

Pre tačno sedam decenija, 6. juna 1944. godine, započelo je savezničko iskrcavanje u Normandiju, čuveni "Dan D", koji je označio početak potiskivanja snaga nacističke Nemačke iz okupirane zapadne Evrope.

Na francuskoj obali, gde se na "Dan D" iskrcalo približno 160.000 savezničkih vojnika, danas će se povodom jubileja okupiti oko 1.800 veterana i 29 svetskih lidera - od Baraka Obame, preko Angele Merkel do Vladimira Putina.

Svijet 06.06.2014 | 07:16

Kao što se često dešavalo na ceremonijama obeležavanja iskrcavanja u Normandiju - aktuelna politika neizbežno će i ove godine biti u centru medijske pažnje, jer - na obali Normandije zajedno će biti ruski predsednik Putin i novi šef ukrajinske države Petro Porošenko.

Zvanični susret (zasad) nije planiran, ali Kremlj ne isključuje da će "doći do kontakta".

"Dan D" okupiće lidere koji od početka najveće evropske krize posle Hladnog rata komuniciraju često - ali preko telefona i medija.

Kako primećuje američki "Blumberg", Vladimir Putin je ove godine "polu-dobrodošao" gost koji predstavlja "saveznika iz Drugog svetskog rata, neprijatelja iz Hladnog rata, posthladnoratovskog prijatelja u začeću i, u poslednje vreme, protivnika u borbi oko Ukrajine".

Putin je prvi put prisustvovao ceremoniji u Normandiji 2004, u atmosferi pomirenja Istoka i Zapada. Domaćin jubileja, francuski predsednik Fransoa Oland, nije ni pomišljao da mu "otkaže pozivnicu" zbog ukrajinske krize.

"Možete da se ne slažete sa Vladimirom Putinom, ali ja nikad neću zaboraviti da je ruski narod izgubio milione života u Drugom svetskom ratu", istakao je Oland za "Frans 2" (France 2).

U francuskom letovalištu Duvilu zakazani su bilateralni susreti Putina sa Olandom, nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, britanskim premijerom Dejvidom Kameronom... ruski predsednik poručio je da je spreman i za dijalog sa Obamom - ali, kako piše AFP, američki predsednik "nije ponudio zvaničan sastanak".

U jeku krize oko Ukrajine, šahovski velemajstor koji je poslednjih godina poznatiji kao kritičar Putina, Gari Kasparov zapitao se na svom Tviter nalogu zašto na ceremoniju nisu pozvani lideri Belorusije, Uzbekistana i Kazahstana, i "predvideo" da će dogodine, povodom 70. godišnjice Krimske konferencije u februaru, Putin verovatno ugostiti zapadne lidere u Jalti.

"Putin je pozvan na godišnjicu Dana D u Francuskoj sa zapadnim liderima!? Želeli su stručnjaka za invazije?", zajedljivo je "tvitovao" Kasparov nepuna tri meseca posle ruske aneksije Krima.

Invazija Normandije, poznata i kao Operacija Overlord, i 70 godina kasnije ostaje najveća pomorska invazija u istoriji, koja je uključivala više od dva miliona vojnika koji su prevezeni preko kanala La Manš iz Engleske u Normandiju u okupiranoj Francuskoj.

Većinu savezničkih snaga činile su američke, britanske, kanadske i francuske jedinice, a učestvovali su i vojnici iz Australije, Belgije, Čehoslovacke, Grčke, Holandije, Novog Zelanda, Norveške i Poljske.

Uprkos zajedničkoj pobedi nad nacizmom koja je usledila godinu dana kasnije, obeležavanja godišnjice "Dana D" često je bilo u senci politike.

Obeležavanje u Normandiji bojkotovao i francuski ratni lider u agzilu i prvi posleratni predsednik Šarl de Gol, uvređen jer je bio isključen iz priprema za iskrcavanje, dok je američki predsednik Ronald Regan pretvorio četrdesetogodišnijicu iskrcavanja, 1984. godine, u pravu hladnoratovsku predstavu.

Te 1984. godine obeležavanju nije prisustvovao nemački kancelar Helmut Kol: prvi nemački kancelar koji je prisustvovao obeležavanju Dana D je Gerhard Šreder, a to se desilo čak dve decenije kasnije, 2004. godine.

Tradicionalno, obeležavanju prisustvuje i britanska kraljica Elizabeta II, koja 2009. nije bila na listi zvanica, zbog čega je izbio diplomatski skandal.

Iskrcavanje u Normandiji započelo je noćnim padobranskim i jedriličarskim desantom, masivnim vazdušnim napadima i pomorskim bombardovanjem nakon kojeg je usledio desant, 6. juna, ili Dan D.

Vojnici su se iskrcali na plaže pod šifrovanim nazivom Sord, Džuno, Gold, Omaha i Juta i operacija je trajala do kraja avgusta i izbijanja savezničkih snaga na liniju reka Loara-Orlean-Sena kao prva etapa savezničkih operacija u zapadnoj Evropi.

U tim vojnim dejstvima bilo je agnažovano 39 savezničkih divizija, 13.000 aviona i 7.000 ratnih i transportnih brodova, a sa nemačke strane je učestvovalo oko 30 divizija.

U borbama, koje su se završile oslobađanjem Pariza, poginulo je oko 600.000 vojnika iz 14 zemalja, koji su sahranjeni na 28 vojnih groblja u Normandiji.