Седам деценија “Дана Д”

Пре тачно седам деценија, 6. јуна 1944. године, започело је савезничко искрцавање у Нормандију, чувени "Дан Д", који је означио почетак потискивања снага нацистичке Немачке из окупиране западне Европе.

На француској обали, где се на "Дан Д" искрцало приближно 160.000 савезничких војника, данас ће се поводом јубилеја окупити око 1.800 ветерана и 29 светских лидера - од Барака Обаме, преко Ангеле Меркел до Владимира Путина.

Свијет 06.06.2014 | 07:16

Као што се често дешавало на церемонијама обележавања искрцавања у Нормандију - актуелна политика неизбежно ће и ове године бити у центру медијске пажње, јер - на обали Нормандије заједно ће бити руски председник Путин и нови шеф украјинске државе Петро Порошенко.

Званични сусрет (засад) није планиран, али Кремљ не искључује да ће "доћи до контакта".

"Дан Д" окупиће лидере који од почетка највеће европске кризе после Хладног рата комуницирају често - али преко телефона и медија.

Како примећује амерички "Блумберг", Владимир Путин је ове године "полу-добродошао" гост који представља "савезника из Другог светског рата, непријатеља из Хладног рата, постхладноратовског пријатеља у зачећу и, у последње време, противника у борби око Украјине".

Путин је први пут присуствовао церемонији у Нормандији 2004, у атмосфери помирења Истока и Запада. Домаћин јубилеја, француски председник Франсоа Оланд, није ни помишљао да му "откаже позивницу" због украјинске кризе.

"Можете да се не слажете са Владимиром Путином, али ја никад нећу заборавити да је руски народ изгубио милионе живота у Другом светском рату", истакао је Оланд за "Франс 2" (Франце 2).

У француском летовалишту Дувилу заказани су билатерални сусрети Путина са Оландом, немачком канцеларком Ангелом Меркел, британским премијером Дејвидом Камероном... руски председник поручио је да је спреман и за дијалог са Обамом - али, како пише АФП, амерички председник "није понудио званичан састанак".

У јеку кризе око Украјине, шаховски велемајстор који је последњих година познатији као критичар Путина, Гари Каспаров запитао се на свом Твитер налогу зашто на церемонију нису позвани лидери Белорусије, Узбекистана и Казахстана, и "предвидео" да ће догодине, поводом 70. годишњице Кримске конференције у фебруару, Путин вероватно угостити западне лидере у Јалти.

"Путин је позван на годишњицу Дана Д у Француској са западним лидерима!? Желели су стручњака за инвазије?", заједљиво је "твитовао" Каспаров непуна три месеца после руске анексије Крима.

Инвазија Нормандије, позната и као Операција Оверлорд, и 70 година касније остаје највећа поморска инвазија у историји, која је укључивала више од два милиона војника који су превезени преко канала Ла Манш из Енглеске у Нормандију у окупираној Француској.

Већину савезничких снага чиниле су америчке, британске, канадске и француске јединице, а учествовали су и војници из Аустралије, Белгије, Чехословацке, Грчке, Холандије, Новог Зеланда, Норвешке и Пољске.

Упркос заједничкој победи над нацизмом која је уследила годину дана касније, обележавања годишњице "Дана Д" често је било у сенци политике.

Обележавање у Нормандији бојкотовао и француски ратни лидер у агзилу и први послератни председник Шарл де Гол, увређен јер је био искључен из припрема за искрцавање, док је амерички председник Роналд Реган претворио четрдесетогодишнијицу искрцавања, 1984. године, у праву хладноратовску представу.

Те 1984. године обележавању није присуствовао немачки канцелар Хелмут Кол: први немачки канцелар који је присуствовао обележавању Дана Д је Герхард Шредер, а то се десило чак две деценије касније, 2004. године.

Традиционално, обележавању присуствује и британска краљица Елизабета ИИ, која 2009. није била на листи званица, због чега је избио дипломатски скандал.

Искрцавање у Нормандији започело је ноћним падобранским и једриличарским десантом, масивним ваздушним нападима и поморским бомбардовањем након којег је уследио десант, 6. јуна, или Дан Д.

Војници су се искрцали на плаже под шифрованим називом Сорд, Џуно, Голд, Омаха и Јута и операција је трајала до краја августа и избијања савезничких снага на линију река Лоара-Орлеан-Сена као прва етапа савезничких операција у западној Европи.

У тим војним дејствима било је агнажовано 39 савезничких дивизија, 13.000 авиона и 7.000 ратних и транспортних бродова, а са немачке стране је учествовало око 30 дивизија.

У борбама, које су се завршиле ослобађањем Париза, погинуло је око 600.000 војника из 14 земаља, који су сахрањени на 28 војних гробља у Нормандији.