Buna ili revolucija?

U Bosni su ustanci uvek najeksplozivniji.

Republika Srpska 12.02.2014 | 09:01 U Bosni su ustanci uvek najeksplozivniji. I nacionalni i klasni. Klasno u regionu bez uspeha ugrožava nacionalno. Regionalni političari se nadmeću već četvrt veka u preusmeravanju klasnog bunta u odbranu nacije. Kakve su šanse klasnog očaja u aktuelnoj bosanskoj Husinskoj buni 2014? Male. Zašto? Zato što su se sve sile savremenog sveta udružile protiv klasnog. I Brisel, i Sarajevo, a izgleda i Beograd. Lagumdžija preti, HDZ opominje, a gospodar Vučić je, u brizi za nacionalno Republike Srpske, urgentno pozvao Dodika i Bosića u Beograd. Sva su zvona zazvonila na alarm. Klasno preti nacionalnom. Pozor! Združeni strah svih vladajućih u regionu, čija legitimnost počiva već dugo na čuvanju nacionalnog i na marginalizovanju klasnog, verovatno će svladati najnoviji udar gladnih i ponovo ga preusmeriti ka čuvanju nacionalnog. Nekada se ovaj mehanizam zvao socijalšovinizam. Danas je to demokratska odbrana nacionalnog interesa. U tome će, ako treba, pripomoći i Brisel. I NATO. Valjda je jasno da nema revolucije! Jeste gladni, ali dostojanstveno čuvajte nacionalnu demokratiju. „I samuraj koji nije ručao dostojanstveno drži čačkalicu u zubima”, govorilo se nekada u Japanu. Na sličan način se i danas preporučuje klasna uzdržanost. Umivena hegemona retorika EU odavno nije centrirana oko klasne nego oko socijalne pravde. A to nisu iste stvari. Brisel je kadar da svaku revoluciju u banana državama redukuje na bunu. Ali, ako se buna pojavi u Francuskoj ili u Nemačkoj? Ko zna onda? Naravno da svi vlastodršci imaju osetljivi seizmograf za društvene potrese koje toliko ne osećaju oni koji nisu na vlasti. Kada je koža u pitanju otvaraju se četvore oči. Vladajući strepe od nekontrolisanog širenja bune koja uvek nosi osvetu. Političari imaju šesto čulo infektologa. Bolje od drugih uočavaju opasnost od širenja virusa. Veštiji među njima su psihijatri, oslanjaju se na manipulativno ubeđivanje i na izolovanje virusa. Nedorasli političari su hirurzi, odmah seku tumor i guše virus uz pomoć specijalaca. Ako se bosanska buna raširi biće potreban medicinsko-politički konzilijum stručnjaka za čuvanje nacionalnog kapitalizma. A i Brisel je stalno na drugom kraju telefonske sprave. Ne daj bože, ako zatreba. Ostaje klasično pitanje: da li je u Bosni prolazna buna ili tektonska revolucija? Nije lokalna tuzlanska buna, ali nije ni revolucija. Šta je onda? Razliveni, nekanalisani i neosmišljeni očaj gladnih u digitalnom 21. veku. Da li je bosansko nasilje protiv nasilja babica koja u sebi nosi novo društvo? Nije, nažalost. Neosmišljeni bunt ne može biti revolucija. Za revoluciju je potreban projekat i idejna avangarda. Potrebni su antikapitalistički intelektualci. Nema ih. Njihov klasni angažman je razgrizao nacionalizam i neoliberalizam. Umreženi su u razne projekte zaštite nacionalnih i verskih manjina i većina. Uzaludne su sve društvene mreže koje danas brže mobilišu nezadovoljstvo nego u predigitalnim vremenima. Nema projekta emancipacije. „Fejsbuk” je zamenio rečitog Trockog na trgu. A bez žive reči prosvećene avangarde ne mogu se rušiti temelji kapitalističkog tajkunizma. Lišen revolucionarnog projekta, masovni udar gladnih u Bosni će se verovatno i završiti kao efemerna buna. Kamo sreće da se prevarim! Profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu Todor Kuljić List "Politika"