Мелони шаље војску на улице Милана, протести се шире Европом

Италија је распоредила додатних 500 војника у Милану уочи нових протеста, седмицу након пљачки продавница и сукоба с полицијом. Истовремено, демонстранти су у суботу изашли на улице више европских градова, од Тиране до Мадрида, тражећи приступачније становање, заштиту пензија, боље образовање и одговорност власти, извјештава Ассоциатед Пресс.

Италијанска премијерка Ђорђа Мелони најавила је низ мјера након прошлоседмичних нереда, укључујући војна појачања и строже казне за малољетнике, који су, према полицијским подацима, чинили велики дио насилних демонстраната.

Луксузне продавнице затворене даскама

Додатних 500 војника придружило се стотинама већ распоређених у Милану. Подржават ће око 5.000 полицајаца и других припадника служби сигурности.

Паттуглиаменти деи парà делла "Фолгоре" ин пиазза дел Дуомо е цорсо Витторио Емануеле. Ил центро ди Милано è блиндато пер тиморе ди нуови дисордини допо ла дуе гиорни ди гуерриглиа делло сцорсо wеекенд. хттпс://т.цо/Лоф2Гс1С9Ф

— Лоцал Теам (@лоцалтеамит) Оцтобер 24, 2026

Власти користе дронове за надзор, проводе контроле на жељезничким станицама, распоређују јединице за брзу интервенцију и прате могуће позиве на насиље на интернету. Градоначелник Гиусеппе Сала изразио је забринутост због могућег понављања нереда и подржао долазак додатних војника.

Бројне продавнице, посебно луксузни бутици у модној четврти, међу којима су Омега, Тиффанy и Гуцци, заштитиле су излоге дрвеним плочама.

Током прошлог викенда протестанти су проваљивали у продавнице у улицама око централног трга Дуомо, односећи патике, спортску одјећу и опрему.

Сигурносне мјере проширене су и изван центра због бојазни да би се насилне групе могле премјестити у слабије чуване дијелове града.

Валтер Маззетти, генерални секретар полицијског синдиката Фсп, рекао је АП-у да војници могу пружити непосредно појачање, али не могу ријешити недостатак полицијског кадра.

Министар одбране Гуидо Цросетто упозорио је да војска нема дио опреме доступне полицији за одржавање јавног реда. Војницима је тек недавно допуштено кориштење пластичних везица за спутавање, и то само око жељезничких станица. Нису овлаштени носити бибер-спреј ни електрошокере.

Према миланској полицији, у прошлоседмичном насиљу и пљачкама учествовало је око 2.000 веома младих особа. Током два дана ухапшено је 45 људи, међу којима 34 малољетника.

Градски званичник задужен за социјалну заштиту Ламберто Бертолé сматра да је потребно детаљније истражити њихове мотиве и околности у којима живе.

„Младима све више недостају осјећај припадности и перспектива за будућност. Дио нашег друштва осјећа се искљученим, уз социјалне и економске неједнакости“, рекао је Бертолé.

Појачано осигурање и у Риму

Сигурност је појачана и у Риму, гдје су власти ограничиле приступ луксузним трговачким улицама и интензивирале контроле око Цирцуса Маxимуса и трга Пиазза дел Пополо.

Неколико стотина ученика и студената демонстрирало је мирно, желећи нагласити да нису протестанти.

Риццардо Понзио, национални предсједник једног италијанског крајње десног студентског удружења, осудио је прошлоседмично насиље, поручивши да већина младих жели учити и предлагати рјешења те не прихвата да их представљају они који уништавају градове.

⛔️Бреакинг неwс ‼️ 🇮🇹 Италy ис рисинг‼️⛔️Протестс хаве беен репортед ин Милан, Турин, Бологна, Бресциа анд Бергамо овер рисинг ливинг цостс, лоw wагес анд говернмент полициес‼️ хттпс://т.цо/5qW2изРгир

— Др.Сам Yоуссеф Пх.Д.,Пх.Д.,ДПТ. (@дрхоссамсамy65) Оцтобер 19, 2026

У центру Рима кренуо је и одвојени антиратни марш, уз забринутост због могућег убацивања насилних група. Организатори су позвали учеснике да не прекривају лица и да држе руке видљивим.

Осим у Риму и Милану, демонстрације су најављене у најмање још седам италијанских градова. Међу главним покретачима су новоформирани „Покрет 17. октобар“, студентске организације, независни синдикати и антиратне коалиције.

Сукоби и водени топови у Тирани

У Тирани је полиција употријебила водене топове против великих група демонстраната, од којих су неки бацали предмете на полицајце. Власти су саопштиле да је у суботу на улицама распоређено 2.500 полицајаца.

Сукоби у центру албанске пријестолнице трају више од седмице. Демонстранти су бацали камење, бакље, запаљиве бомбе и пиротехнику, док је полиција користила палице и сузавац.

Средњошколци и студенти траже ниже школарине, већа државна улагања у образовање и борбу против корупције у образовном систему. Дио њих придружио се ширем покрету који захтијева оставку премијера Едија Раме.

Насиље је раније избило и на одвојеном опозиционом протесту испред сједишта премијера, гдје су поједини учесници палили ватру на улици.

Рама је у суботу рекао да влада припрема одговор на студентске захтјеве и позвао на дијалог, уз упозорење да ће насилни демонстранти бити кажњени.

Пензије и становање у фокусу Шпаније

Хиљаде пензионера и других грађана мирно су протестовале у Мадриду захтијевајући заштиту јавног пензионог система. Носили су заставе и транспаренте с порукама о достојанственим пензијама за садашње и будуће генерације.

Протести се одржавају уочи пријевремених избора наредног мјесеца. Социјалистичка странка премијера Педра Сáнцхеза критиковала је конзервативну Народну странку због отварања питања приватизације јавних пензија.

Шпанију ове јесени потресају и протести због становања, након што су кирије и цијене некретнина постале недостижне за многе грађане.

Недостатак станова додатно погоршавају раст становништва усљед досељавања и ширење краткорочног изнајмљивања. Септембарско исељење 87-годишње жене из изнајмљеног стана у Мадриду покренуло је масовне демонстрације. Протестни камп на тргу Пуерта дел Сол постоји готово мјесец.

У Лисабону против раста кирија

Приступачно становање главна је тема и протеста у Лисабону, гдје је за суботу најављен марш кроз град.

Демонстранти критикују мјере владе премијера Луíса Монтенегра које укључују ублажавање ограничења годишњег раста кирија и олакшавање деложација станара који не плаћају најамнину.

Монтенегро тврди да се тиме жели ојачати повјерење између станара и станодаваца и повећати понуда некретнина за изнајмљивање. Демонстранти сматрају да мјере нису уравнотежене и да станаре стављају у још рањивији положај.

(Рапорт) Фото: АА