​РАСПАД ЕНЕРГЕТИКЕ У СРПСКОЈ „Покретање Угљевика је јефтина пропаганда – опрема не постоји, Гацко пред сломом!“

Најаве Владе Републике Српске о брзом и стабилном покретању и раду РиТЕ „Угљевик“ немају утемељење у реалности и представљају обману јавности и увреду за струку, тврди за наш портал добро обавијештен извор из енергетске струке у Републици Српској.

​Према ријечима нашег саговорника, премијер Саво Минић и ресорни министри дужни су одговорити јавности на кључна технолошка и логистичка питања која разоткривају размјере кризе у електроенергетском сектору.

​„За нормалан и стабилан рад термоелектране у Угљевику дневно је потребно најмање 7.000 тона угља. У Српској тренутно не постоји рудник тог капацитета који у овом моменту може дати толику производњу. Ни РиТЕ 'Гацко' нема довољно угља ни за сопствене потребе, а камоли за испомоћ“, наводи наш извор.

​Он истиче да су приче о евентуалном увозу угља економски и логистички неизводљиве.

​„Да би се обезбједило 7.000 тона угља споља, било би потребно да сваког дана најмање 300 камиона носивости 20 тона довози угаљ у Угљевик. Осим тога, за стабилну производњу неопходно је формирати минималне залихе, за шта је потребно најмање два мјесеца континуиране експлоатације“, објашњава саговорник.

​Угља има у земљи, али нема опреме на копу

​Када је ријеч о стању на самом лежишту, извор наводи да постојећи блок термоелектране уз редовно одржавање може радити још око десет година, односно око 65.000 сати, те да угља на терену има довољно, али да је експлоатација онемогућена.

​„Резерве на лежишту 'Исток 1' и 'Богутово Село' дефинитивно су исцрпљене током 2025. године, због чега је дневна производња пала на свега 2.000 до 3.000 тона. Међутим, на лежиштима 'Угљевик-Исток 2', 'Делићи', 'Пељаве-Тубут' и 'Баљак' постоје потврђене и овјерене резерве од преко 100 милиона тона угља. Проблем дакле није у недостатку руде, већ у катастрофалном управљању, мешетарењу са компанијом 'Цомсар' и вишедеценијској лошој политици Владе РС и Управе ЕРС-а која је систем довела до колапса“, истиче наш саговорник.

​Додатни проблем представља и потпуни слом рударске механизације. Због специфичних дисконтинуираних косих наслага у Угљевику, експлоатација захтијева тешку опрему – багере запремине кашике 13 тона и дампере од 120 тона.

​„Када је електрана почела са радом 1984. године, на копу је радило 15 таквих багера и 60 дампера. Данас је РиТЕ 'Угљевик' практично остала без функционалних багера. Један багер јесте купљен од кинеских добављача, али још увијек није испоручен на експлоатационо поље, док је преостали мали број дампера у изузетно лошем стању“, открива наш извор.

​Исплата Словенцима није изговор, Гацко на „вјештачким плућима“

​Коментаришући обавезе према арбитражној пресуди по којој је Угљевик дужан испоручивати трећину произведене струје Словенцима по производној цијени, извор наглашава да то не утиче директно на пословање саме електране, већ само умањује укупну добит Електропривреде РС.

​Са друге стране, ситуација у РиТЕ „Гацко“ описује се као алармантна.

​„Гацко је дословно на вјештачким плућима и одбројава посљедње дане пред технолошки колапс. Од 2007. године изградња замјенског блока договарана је три пута – са чешким ЧЕЗ-ом, кинеским ЦМЕК-ом и чешким Е-Инвестом – и сва три пута пројекат је директно саботирало руководство ЕРС-а уз подршку врха власти у Српској“, закључује наш извор.

(БН)