Откривени детаљи тајног мировног плана за Украјину!

Нови амерички мировни план за окончање рата у Украјини наводно укључује успостављање демилитаризиране зоне у Донбасу, одустајање Кијева од чланства у НАТО и ублажавање санкција Русији.

Према изворима на које се позива британски магазин Тхе Ецономист, амерички предсједник Доналд Трамп суочава се с политичким притиском уочи избора у САД, због чега, како тврде саговорници магазина, настоји да што прије дође до мировног споразума.

О плану је извијестио Тхе Ецономист, а његове наводе пренио је руски независни медиј Тхе Мосцоw Тимес.

Према тим информацијама, пакет би укључивао и економске споразуме с Московом те могућност обнове испорука руског гаса Европи. Заузврат би Украјина добила инвестициони пакет и могућност чланства у Европској унији, али би морала да се одрекне амбиције да постане чланица НАТО-а.

Ипак, ни Вашингтон ни Кијев нису јавно потврдили да је Украјина прихватила предложене услове, а детаљи могућег договора и даље су предмет разговора.

Трамп под притиском због избора у САД
Према изворима Тхе Ецономиста, један од кључних фактора који утичу на Трампове потезе јесу избори на средини предсједничког мандата, заказани за 3. новембар. Истраживања јавног мњења, како наводи магазин, указују на слабу подршку Републиканској странци и самом предсједнику.

Саговорници магазина тврде да је Трамп због тога „обузет паником“ и да у украјинском предсједнику Володимиру Зеленском види могућег кривца за неуспјех преговора.

Амерички званичници, према истим наводима, сматрају да Трампови специјални изасланици Џаред Кушнер, његов зет, и Стив Виткоф, његов дугогодишњи пријатељ и пословни партнер, додатно компликују ситуацију јер погрешно тумаче мотиве руског предсједника Владимира Путина и подложни су руском утицају.

У извјештају се помиње и Илон Маск, чији се однос према Украјини описује као сложен.

„Трамп ствара ужасну ситуацију, али истовремено зависи од идиота“, наводи се у изјави америчког званичника коју је пренио Тхе Мосцоw Тимес.

Шта предвиђа амерички мировни план?
Према информацијама које преносе медији, приједлог укључује успостављање демилитаризоване зоне у Донбасу, ублажавање санкција Русији и низ економских споразума.

Међу њима је и могућност поновне испоруке руског гаса Европи, укључујући оживљавање пројекта Сјеверни ток.

Украјина би, према наводима, добила инвестициони пакет и могућност приступања Европској унији, али би морала да одустане од чланства у НАТО-у.

Амерички званичници тврде да Трамп не жели да присили Украјину на капитулацију, иако признају да односи Вашингтона и Кијева постају све нестабилнији.

Украјински званичници упознати су с општим оквиром приједлога, али, према писању Тхе Ецономиста, нису добили све детаље. У Кијеву постоји бојазан да би Москва могла да оствари економске и дипломатске користи прије него што рат буде окончан.

Притисак на Кијев и прекид рада Старлинка
Трамп је посљедњих недјеља појачао притисак на Украјину.

Након договора с Путином о дизелском гориву 9. октобра, оптужио је Кијев за продужавање рата, позвао на обуставу напада на руске рафинерије и предложио избор новог украјинског предсједника.

Ситуацију је додатно закомпликовао прекид сателитских комуникација путем система Старлинк, који је почео 14. октобра и озбиљно погодио украјинску војску. Према наводима из извјештаја, ни Маск ни Бијела кућа нису преузели одговорност за поремећај рада система који је важан за украјинске војне операције.

Кушнер и Виткоф су 20. октобра са Зеленским разговарали о главним елементима новог мировног плана. Трамп је потом изјавио да су, први пут након дужег времена, близу мировног споразума.

Абу Даби као могућа локација нових преговора
У међувремену се разматра могућност нових трилатералних преговора Русије, САД и Украјине. Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да се Абу Даби, главни град Уједињених Арапских Емирата, разматра као мјесто састанка.

Према извјештајима кинеске агенције Синхуа, преговори би могли да се одрже у првој половини новембра.

Песков је, говорећи о недавним разговорима Виткофа и Путина, казао да тренутно нема планираног телефонског разговора између руског и америчког предсједника, али да би се он могао брзо договорити на захтјев било кога од њих.

Одбио је да изнесе детаље разговора Путина и Виткофа, истичући да би јавно изношење приједлога могло да наштети преговарачком процесу. Такође је навео да Путин није предао Виткофу документе с конкретним планом за окончање рата.

Европа тражи сопственог преговарача за разговоре с Путином
Паралелно с америчким иницијативама, европске земље разматрају могућност формирања сопственог преговарачког тима за разговоре с Московом.

Британски Тхе Телеграпх, позивајући се на дипломатске изворе, објавио је да се разматра пет могућих кандидата: италијанска премијерка Ђорђа Мелони, фински предсједник Александер Стуб, чешки предсједник Петр Павел, данска премијерка Мете Фредериксен и норвешки премијер Јонас Гар Стøре.

Према изворима британског листа, већ су успостављени контакти с потенцијалним кандидатима, али још није донијета коначна одлука.

Једна од могућности јесте да умјесто једног преговарача буде формирана група европских лидера, чиме би се смањила могућност неслагања међу државама око тога ко треба да преузме ту улогу.

Фински предсједник Александер Стуб посебно се издваја због блиских односа с Трампом и ангажмана у европским настојањима да се подржи Украјина. Чешки предсједник Петр Павел помиње се због војног искуства и познавања НАТО-а.

Европске пријестонице, према дипломатским изворима, све више сматрају да је потребно усагласити заједнички став према Русији прије евентуалног почетка нових преговора о окончању рата у Украјини.

(Рапорт) Фото: АП