Како су власти и тајкуни жртвовали једно село ради угља

- Мирис сумпора, бука и прашина. Слика је то Букове Косе, села које је десетак километара удаљено од центра Приједора. 

Рудник мрког угља почео је са радом прије тачно три године и изазвао забринутост мјештана због значајних негативних утицаја на животну средину и квалитет живота. 

Мјештани су били против отварања рудника, организовали протесте, писали петиције… Али њихове вапаје нико од надлежних није желио да чује.

"Дошло је до грла, од прашине и дима. Они су се закопали овдје горе и сад нови тај угаљ је запаљив. Он се запали и гасе га цистерном и водом. Ово више није за издржати"- прича нам Радмила Вујичић, мјештанка овог села чија кућа се налази у средишту рудника.

Мјештани истичу да их највише боли окретање леђа од стране њихових представника у Скупштини града који су дали сагласност за извођење детаљних геолошких истраживања и потенцијално отварање рудника, игноришући вољу заједнице.

"То је све захваљући нашој градској управи .Они су њима дозволили да раде. Наши представници никада нису дошли да нас обиђу и виде како жвивимо"- каже Вујичић.

Фирма „Дрво-Еxпорт” из Теслића која се доводи у везу са СНСД-овим Срђаном Кљечаниним из Теслића, започела је прије три године вађење угља у Буковој Коси иако за то није имала потребне дозволе. 

У међувремену издавале су се дозволе, али је Врховни суд Републике Српске поништио одлуку о додјели раније концесије за истраживање угља, а еколошка дозвола за експлоатацију чак два пута поништена.

Упркос томе, радови нису заустављени јер се Влада Републике Српске ставила изнад Судова и омогућила како мјештани кажу Руфију да несметано својим багерима рови по Буковој Коси. 

Реџиб Скоморац правник у Центру за животну средину истиче да се у Приједору показао сав недостатак систематске природе у погледу управљања јавним ресурсима. 

Додаје да је угаљ  јавни ресурс и да треба да постоји одређене концесиона политика као легитимно упориште.

Центар је заједно са тамошњим мјештанима поднио је и одређене тужбе против Владе Републике Српске због нелегалног рударења којем кумују локалне и републичке власти.

"Мјештани и Центар су поднијели и ванредне и правне лијекове како би се уставри то поништавање дозволе искористило за оспоравање друге концесија а то је сама екплоатација и ти поступци су у току"- додао је Скоморац.

"Букова Коса представља не само примјер корупције већ и односа локалних и републичких власти са природним ресурсима. Тај однос карактерише не само транспарентност и завореност у смислу информација које се дијеле у јавности већ једну затвореност у смислу учешћа јавности и локалне заједни у сами процес доношења одлука"- рекао је Алекса Вучен из организације Транспаренцy Интернатионал у БиХ

Покретањем рудне производње у овом селу уништена је комплетна инфраструктура, путеви пропали, затрпани бунари питке воде… Према ријечима мјештана, штета је већ одавно направљена, али и даље постоји нада да ће се у будућности зауставити нека нова Букова Коса.

(БН)