Трагом изборних аномалија: Како су скенери и бирачки спискови отворили простор за сумњу (ВИДЕО)

Драстичан пад излазности на изборима, невјероватан скок броја неважећих листића – нарочито када је у питању Народна скупштина Републике Српске – и контроверзе око сигурности нових скенера, отварају простор за сумњу. Ми не тврдимо, али због низа нелогичности сумњамо да је било могуће направити разне изборне комбинаторике. Зато се и данас детаљно бавимо анализом прелиминарних резултата.

Кренимо од излазности на изборе, јер ту почињу прве озбиљне нелогичности.

Излазност биљежи драстичан пад. Ове године на биралишта је изашло милион и 430 хиљада гласача, што је чак 222 хиљаде бирача мање у односу на 2022. годину, када их је гласало око милион и 652 хиљаде.

НА ПАПИРУ ВИШАК, НА БИРАЛИШТИМА МАЊАК БИРАЧА

Упркос овом драстичном паду излазности, прави апсурд крије се у самим бирачким списковима. Како је могуће да, како то тврди демограф Александар Мајић, у Републици Српској на списковима имамо чак 25 одсто више бирача него што уопште има пунољетних становника? Дакле, гласача је 'на папиру' вишка, на биралиштима их је стотинама хиљада мање, али зато – потпуно нелогично – расте број неважећих листића.

Нарочито се то примјети за НСРС.

"Код гласања за Народну скупштину Републике Српске, укупан број неважећих листића порастао је са 37.374 на 53.120. Број листића поништених 'из других разлога' скочио је са 22.241 на 42.507 – готово двоструко више, иако је бирача за 90.000 мање."

Сличан тренд биљежимо и код гласања за Парламентарну скупштину БиХ.

Укупан број неважећих листића 2022. године био је 56.119, док 2026. године износи 54.121. Број листића који су неважећи из других разлога је са 20.790 у 2022. години, порастао на 38.939 у 2026. години, што је готово двоструко више.

СКЕНЕРИ ПОД УПИТНИКОМ

Овдје се отварају питања за ЦИК БиХ који треба да објасни пораст неважећих листића из других разлога и може ли се дио приписати очитавању скенера. Према којем критерију листић, који уређај није правилно очитао, на ручном бројању може бити признат као важећи. Похрана и пренос резултата са скенера такође су под упитником. На једном бирачком мјесту у Бијељини није извршен електронски пренос резултата, а меморијске картице скенера биле су празне. Тим поводом је ЦИК најавио поновно електронско и ручно бројање гласова ове изборне јединице.

ЦИА ДОКУМЕНТИ И СУМЊЕ У ИЗБОРНУ ТЕХНОЛОГИЈУ

То нас доводи до "Смартматица" и бројних контроверзи овог произвођача изборних технологија. Недавно је у медијима отворена тема ЦИА-иног документа о Венецуели и намјере у планирању манипулација електронским гласањем. Системима се приписује могућност замјене стварних података са измијењеним, уз стварање привида да долазе из легитимних уређаја. Смартматиц је 2017. јавно упозорио да објављена излазност у Венецуели одступа од података њиховог система за најмање милион гласова, а затим је напустио државу.

СЛУЧАЈ ФИЛИПИНИ И ОПТУЖБЕ ЗА МИТО

На Филипинима се отвара друго питање – интегритет набавке. Америчко правосуђе подигло је оптужницу због наводног подмићивања повезаног с изборним уговорима 2016. године. Проширена оптужница из 2025. обухватила је и компанију из Смартматиц групе, а говори се о више од милион долара мита. Иако ови случајеви не могу бити доведени у директну везу с БиХ, јер се ради о различитим изборним технологијама, питање сигурности и интегритета компаније Смартматиц је значајно нарушено овим примјерима.

КО КОНТРОЛИШЕ СИСТЕМ И ГДЈЕ ИДУ ПОДАЦИ?

Оно што јавност у БиХ треба да зна да ли је прије одабира добављача скенера урађена адекватна безбједносна провјера и ко све, осим ЦИК-а, може приступити систему и мијењати га? Сумњу подгријава и пут наших гласова: да ли су подаци са скенера прво ишли отвореним интернетом на сервере ван БиХ, прије него што су стигли у ЦИК? На том путу, манипулације су итекако могуће.

ПОЛИТИЧКИ КОНТЕКСТ И МЕДИЈСКИ ЗАОКРЕТ

За крај, ту је и незаобилазан политички и медијски контекст који прати увођење нових технологија.

Треба подсјетити и на информације о којима се писало претходних дана – да су уочи избора у СРпској боравили људи блиски Доналду Трампу, који су давали техничке савјете управо у вези са употребом скенера.

Посебно је индикативан нагли заокрет у извјештавању провладиних медија у Републици Српској. Данима прије гласања, водили су оштру кампању, извјештавајући изразито негативно о новим изборним технологијама и доводећи у питање поузданост скенера.

ИСЈЕЧАК ИЗ ПРИЛОГА АТВ-а:

“Манипулација је апсолутно могућа. Технологија је дизајнирана да може копирати дигиталну меморију стварних гласова који су послати у централну базу података за бројање гласова, те умјесто постојеће креирати нову меморију која би ишла у корист жељене политичке опције. Такође, технологија подразумијева и виртуелни механизам који имитира стварне машине за гласање, а који може учинити да дигитални траг измијењених гласова дјелује као да потиче са стварних машина. Једноставније речено, онај који има приступ технологији може да прати и прилагођава резултате у реалном времену током и након избора, и то без могућности да ико утврди да су измијењени.”

РЕЗУЛТАТИ УТИШАЛИ КРИТИКЕ

Ипак, чим су прелиминарни резултати почели да пристижу и показали се повољним за владајуће структуре – ти исти медији су нове технологије одједном прећутно прихватили, а о манама скенера су потпуно утихнули. Ово нису необориви докази да је процес украден, али јесу легитимна питања и нелогичности о процесу чији резултат одређује ко ће владати наредне четири године. Право на сумњу, уз овакве бројке и преокрете, свакако имамо.

(БН) Фото: БН

(БН)