ЕВРОПА СЕ СПРЕМА ЗА НАЈГОРЕ: Људи гомилају готовину

ЕЦБ сматра готовину важним дијелом 'националне припремљености за кризне ситуације', а чињеницу да се њоме све мање свакодневно плаћа док је грађани истодобно све више чувају описује као парадокс. Лане је упозорио и да је потребно осигурати доступност мреже банкомата широм Европске уније.

Иако се широм Европе најчешће плаћа картицама и мобителима, количина готовине у оптицају наставља расти. Страх од ратова, природних катастрофа и кибернетичких напада потиче грађане да код куће држе новац за хитне случајеве

Вриједност новчаница евра у оптицају порасла је с приближно билион евра 2016. на 1,6 билиона евра у јуну ове године, показују подаци Европске централне банке (ЕЦБ), преноси Гуардиан.

Пхилип Лане, главни економист ЕЦБ-а, на конференцији МацГилл Суммер Сцхоол у Ирској упозорио је на занимљив раскорак: готовина се све мање користи при свакодневном плаћању, али људи је истовремено све више чувају. 'Укупна количина новчаница наставља расти. Њихова употреба у трансакцијама пада, али укупна количина расте', рекао је Лане.

Један од разлога је забринутост да би кибернетички напади или друге кризне ситуације могли привремено онеспособити дигиталне системе плаћања. Прошле године, напримјер, дуготрајни кибернетички напад на британски Маркс & Спенцер седмицама је онемогућавао том трговцу примање интернетских наруџби.

ЕУ савјетује грађанима да припреме 'кризни пакет'

Грађанима Европске уније још је 2025. године препоручено да припреме залихе хране, воде и других основних потрепштина довољне за најмање 72 сата. Такав кризни пакет, намијењен ситуацијама попут пожара, поплава, олуја и кибернетичких напада, требао би садржавати и готовину.

ЕЦБ, који податке о новчаницама прати од 2002. године, биљежи њихов континуиран раст. У оптицају је више од 31 милијарде новчаница, у односу на око 24 милијарде непосредно прије пандемије 2019. Најзаступљенија је прошле године била новчаница од 50 евра, а слиједила ју је она од 100 евра.

Колико је готовине довољно?

Аустрија, Финска, Њемачка, Шведска и Низоземска већ препоручују грађанима да по кућанству држе између 70 и 100 евра у готовини, довољно за основне потребе током 72 сата ако интернетско и мобилно плаћање престане функционирати.

Оливе МцЦартхy, професорица са Универзитета Цоллеге Цорк која се бави финансијском укљученошћу, упозорава да готовина не би смјела постати само резервно средство за кризне ситуације, преноси тпортал,

'Савјет да држимо готовину за хитне случајеве има смисла и подсјећа нас да морамо бити спремни када закажу дигитални системи. Но важно је да готовину не почнемо проматрати искључиво као резерву. Ако је престанемо користити када нема кризе, можда је неће бити једноставно користити када нам доиста затреба', рекла је.

Парадокс у Европи

ЕЦБ сматра готовину важним дијелом 'националне припремљености за кризне ситуације', а чињеницу да се њоме све мање свакодневно плаћа док је грађани истодобно све више чувају описује као парадокс. Лане је упозорио и да је потребно осигурати доступност мреже банкомата широм Европске уније.

МцЦартхy истиче да дио потрошача бира готовину због приватности и практичности те да је она посебно важна старијим и рањивим грађанима, укључујући жртве породичног насиља које могу овисити о њој ако им партнер контролише потрошњу. Додала је да може помоћи и дјеци у учењу финансијске писмености и управљања новцем.

(СБ) Фото: Илустрација