EVROPA SE SPREMA ZA NAJGORE: Ljudi gomilaju gotovinu

ECB smatra gotovinu važnim dijelom 'nacionalne pripremljenosti za krizne situacije', a činjenicu da se njome sve manje svakodnevno plaća dok je građani istodobno sve više čuvaju opisuje kao paradoks. Lane je upozorio i da je potrebno osigurati dostupnost mreže bankomata širom Evropske unije.

Iako se širom Evrope najčešće plaća karticama i mobitelima, količina gotovine u opticaju nastavlja rasti. Strah od ratova, prirodnih katastrofa i kibernetičkih napada potiče građane da kod kuće drže novac za hitne slučajeve

Vrijednost novčanica evra u opticaju porasla je s približno bilion evra 2016. na 1,6 biliona evra u junu ove godine, pokazuju podaci Evropske centralne banke (ECB), prenosi Guardian.

Philip Lane, glavni ekonomist ECB-a, na konferenciji MacGill Summer School u Irskoj upozorio je na zanimljiv raskorak: gotovina se sve manje koristi pri svakodnevnom plaćanju, ali ljudi je istovremeno sve više čuvaju. 'Ukupna količina novčanica nastavlja rasti. Njihova upotreba u transakcijama pada, ali ukupna količina raste', rekao je Lane.

Jedan od razloga je zabrinutost da bi kibernetički napadi ili druge krizne situacije mogli privremeno onesposobiti digitalne sisteme plaćanja. Prošle godine, naprimjer, dugotrajni kibernetički napad na britanski Marks & Spencer sedmicama je onemogućavao tom trgovcu primanje internetskih narudžbi.

EU savjetuje građanima da pripreme 'krizni paket'

Građanima Evropske unije još je 2025. godine preporučeno da pripreme zalihe hrane, vode i drugih osnovnih potrepština dovoljne za najmanje 72 sata. Takav krizni paket, namijenjen situacijama poput požara, poplava, oluja i kibernetičkih napada, trebao bi sadržavati i gotovinu.

ECB, koji podatke o novčanicama prati od 2002. godine, bilježi njihov kontinuiran rast. U opticaju je više od 31 milijarde novčanica, u odnosu na oko 24 milijarde neposredno prije pandemije 2019. Najzastupljenija je prošle godine bila novčanica od 50 evra, a slijedila ju je ona od 100 evra.

Koliko je gotovine dovoljno?

Austrija, Finska, Njemačka, Švedska i Nizozemska već preporučuju građanima da po kućanstvu drže između 70 i 100 evra u gotovini, dovoljno za osnovne potrebe tokom 72 sata ako internetsko i mobilno plaćanje prestane funkcionirati.

Olive McCarthy, profesorica sa Univerziteta College Cork koja se bavi finansijskom uključenošću, upozorava da gotovina ne bi smjela postati samo rezervno sredstvo za krizne situacije, prenosi tportal,

'Savjet da držimo gotovinu za hitne slučajeve ima smisla i podsjeća nas da moramo biti spremni kada zakažu digitalni sistemi. No važno je da gotovinu ne počnemo promatrati isključivo kao rezervu. Ako je prestanemo koristiti kada nema krize, možda je neće biti jednostavno koristiti kada nam doista zatreba', rekla je.

Paradoks u Evropi

ECB smatra gotovinu važnim dijelom 'nacionalne pripremljenosti za krizne situacije', a činjenicu da se njome sve manje svakodnevno plaća dok je građani istodobno sve više čuvaju opisuje kao paradoks. Lane je upozorio i da je potrebno osigurati dostupnost mreže bankomata širom Evropske unije.

McCarthy ističe da dio potrošača bira gotovinu zbog privatnosti i praktičnosti te da je ona posebno važna starijim i ranjivim građanima, uključujući žrtve porodičnog nasilja koje mogu ovisiti o njoj ako im partner kontroliše potrošnju. Dodala je da može pomoći i djeci u učenju finansijske pismenosti i upravljanja novcem.

(SB) Foto: Ilustracija