Данас су Духови: Шта никако не треба радити на празник?

Вјерници Српске православне црква данас славе један од најзначајнијих хришћанских празника – дан Свете Тројице, који се још назива Духови и Силазак Светог Духа на апостоле

Празновање 50. дан послије Васкрса

Овај празник, који се обиљежава 50. дан послије Васкрса и десети дан послије Спасовдана, у народу је познат и као Тројице.

Тај празник назван је Света Тројица јер се, према јеванђељима, поред Светог Оца и Сина, на овај дан јавило физички треће лице Свете Тројице – Свети Дух.

По обећању Христовом, у педесети дан по Васкрсењу и десети по Вазнесењу, спустила се благодат Светог Духа на ученике Сина Божјег и они су потом проговорили многе језике, које до тада нису знали, и кренули по цијелом свијету да проповиједају ријеч Господњу.

Завршено оснивање Цркве Христове

Силаском Светога Духа на апостоле завршено је оснивање Цркве Христове и зато овај празник представља и „рођендан“ хришћанске цркве.

По значају, то је трећи празник, послије Васкрса и Божића, и као и највећи и најрадоснији хришћански празници, такође се слави три дана.

Код Срба, а још чешће код Руса и Грка, тај празник назива се и Педесетница.

Зеленило

Први дан Духова или Педесетнице посвећен је јеванђелском догађају – силаску Светог Духа на апостоле, Христове ученике.

Храмови се украшавају зеленилом, а црквени под прекрива се травом.

Празновање се наставља цијеле седмице и не пости се, јер је то такозвана трапава седмица, када су цркве и куће окићене зеленим гранчицама, цвијећем и зеленилом и посуте травом, а од поменутих гранчица се током молитве у храмовима плету вјенчићи.

Како је написао Свети Григорије Богослов, раније се зеленило уносило и у куће.

Плетење вјенчића од траве

Током богослужења вјерници плету вјенчиће од траве којом су посути храмови. Ти вјенчићи се потом носе кући и остављају поред икона или кандила.

Народно вјеровање каже да вјенчић симболизује заштиту, здравље и благостање, па га многи чувају све до наредних Духова.

На овај празник не раде се тешки послови

Према народном обичају, током сва три дана празника требало би избјегавати тешке физичке и кућне послове. Вријеме је намијењено молитви, окупљању породице и одласку у цркву.

Пошто је ријеч о великом празнику обиљеженом црвеним словом, вјерници настоје да дан проведу у миру, без свађа и тешких обавеза.

Светом Духу вјерници упућују свакодневну молитву, призива се при крунисању владара, свим рукоположењима, на почетку архијерејских сабора, на крштењу у цркви...

Дан Свете Тројице су крсна слава многих мјеста и градова, али и завјетина, па су тада честе литије.

У многим мјестима тог дана пролази поворка крстоноша.

У појединим мјестима литија из храма иде до поља и винограда.

Тај празник је и еснафска слава трговаца.

(Глас Српске) Фото: Агенције