Док регион биљежи рекорде, туристи Српску заобилазе

Туристичка сезона у региону улази у пуни замах, а земље окружења већ биљеже раст долазака и прихода. Док се милиони туриста преусмјеравају ка сигурнијим дестинацијама због нестабилности на Блиском истоку, Република Српска и даље остаје ван главних туристичких токова.

Умјесто планског развоја и озбиљне промоције, све чешће смо успутна дестинација за једнодневну куповину и јефтин ручак. 

Географски положај и природне љепоте Републике Српске представљају огроман потенцијал, али се он, према оцјени градоначелника Бањалуке Драшка Станивуковића, не користи на адекватан начин, нити се довољно улаже у развој туризма.

Станивуковић каже да неадекватна путна инфраструктура и неповезаност градова одбија туристе. 

„Ако хоћемо да имамо прави туристички потенцијал, да људи лако кроз земљу путују, да посјете сваки град, да неко ко данас дође на три – четири дана у Бањалуку и да, ако му је цијели дан у путовању од Бањалуке до Требиња, онда то није баш тако згодно, а одете у другу земљу гдје су такви градови једнако удаљени, а треба вам 45 минута или сат времена возом.

Бањалука мора радити и на додатним смјештајним капацитеима, ми имамо ситуацију да нам више људи долази него што може да ноћи“, каже Станивуковић.

Вишеград, смјештен на обалама ријеке Дрине, у близини Златибора, Таре и других атрактивних дестинација, има све предуслове за развој озбиљног туризма, каже економиста Бране Смиљић. Ипак, упозорава да овај град за већину посјетилаца остаје тек успутна станица. Разлог је каже, лоша стратегија улагања од стране власти.

„Мањкавост за развој туризма је тај гранични прелаз који је према Србији, Вардишту, који у току викенда, толико направи се гужве, да се чека и са једне и са друге стране три до пет сати.

Ми имамо ту и хотеле, имамо ресторане, кафиће у којима раде, ево одговорно тврдим, момци који уопште нису ни завршили угоститељске школе. Град као што сам рекао има Туристичку организацију.

У тој Туристичкој организацији треба да буде руководство са високообразовном школом из смјера туризма, а ево сада да погледамо, да не набрајамо какве ту струке има“, поручује Смиљић.

Грађани широм Републике Српске сматрају да се у туризам улаже премало. Док у популарним љетовалиштима наши грађани плаћају скупе аранжмане, смјештај и пратеће садржаје, у Републици Српској туристи се најчешће задржавају кратко, тек за кафу, ручак или успутни предах, остављајући иза себе минималну зараду локалној привреди.

Док се год прилике буду пропуштале, а туристички потенцијали остајали само на папиру, Република Српска тешко ће заузети озбиљније мјесто на туристичкој мапи региона. Уколико ресорно министаррство не почне да ради свој посао, умјесто богате сезоне, и даље ћемо бројати пролазнике, сагласни су наши саговорници.

(БН) Фото: БН