Свијет се нада да ће успјети преговори на Блиском истоку

Свијет се нада да ће актуелни преговори уродити плодом, да ће доћи до примирја у најновијем блискоисточном рату, упркос малом међусобном повјерењу зараћених страна и да ће цијена нафте поново пасти на подношљив ниво, рекли су гости емисије “Глобално” БН телевизије.

Оно што изискује хитно разрјешење овог рата су неупоредиво веће последице по свјетску економију, него што је то био случај приликом сукоба у Ираку, јер Иран има знатно компликованији геостратешки положај, рекао је Димитрије Милић, са Факултета политичких наука у Београду.

“Не постоји јасна дефиниција циља. -Да лије то смена режима, да ли је то својевремено подршка демонстрантима који су постојали, да ли је циљ отклањање опасности од обогаћивања уранијума у нуклеарном програму Ирана или нешто четврто, или уништење капацитета Ирана да ратује преко посредника у региону. Није ни јавности јасно зашто постоји ова штета и докле ће она трајати и који се финални исход очекује”, рекао је Милић.

“Иран не планира било какве компромисе. Доналд Трамп, колико год да није у њиховој користи да  настави овај рат и да су његови саветници били против ових поступака, он је упркос томе одлучио да уђе у овај рат што значи да не размишља о томе шта ми сматрамо да је примарно у геостратешким користима Америке, а Израел, колико год да је погођен, њихова стратегија је јасна – сматрају Иран за највећег непријатеља и знамо да њихово јавно мњење, колико год подноси то бомбардовање и даље подржава овај рат у великој мери”, сматра политички економиста Михајло Савић.

Интересовање за окончање рата на Блиском Истоку имају и земље које нису директно укључене у овај конфликт, мишљења је Страхиња Обреновић, доцент на Факултету политичких наука у Београду.

“Енергетски систем је доживео трансформацију. Имамо већи удео обновљивих извора енергије у односу на период ’70. година прошлог века, али видимо да смо и даље друштво које зависи од фосилних горива и још нисмо дошли до момента да можемо да се ослинимо на неке друге изворе енергије”, каже Обреновић.

Јавно мњење у САД, за разлику од ранијих оправдања својих власти, више не сматра да је питање њихове националне безбједности везано за земљу која се налази десетине хиљада километара далеко, каже Савић.

“54% Американаца сматра да је овај рат започет да би се склонила пажња са Епстинових фајлова и велики број сматра да је ово због Израела, рекао Савић.

САД и Израел нису успјели нападима да натјерају масу да покрене демонстрације против актуелног режима, већ су учинили да се Иранци сједине око заједничког циља, а то је одбрана од мрског непријатеља.

“Победа би у овом контексту била или смена режима у Ирану или враћање њиховог нуклеарног програма на тачку “нула”. Што се тиче самог режима, ту дефинитивно постоји проблем што, колико год та структура деловала персонализовано, она је успела да од краја ’70. година прошлог века изгради неке институције, које су, колико год биле репресивне, способне да репродукују саме себе кроз нове кадрове”, Сматра Милић.

Гости емисије “Глобално” очекују да ће веома брзо доћи до разрјешење тренутне ситуације, што би одговарало свима у свијету. Сматрају, међутим, да ће након ове енергетске кризе доћи до јачања најбогатијих држава, а да ће се оне слабије додатно задуживати и сиромашити.

(БН)