Дуг је зао друг: Влада се задужује за исплату пензија?!

Република Српска иде у ново задужење и то кроз емисију обвезница седамдесет осми пут. Планирано је да се Влада овај пут задужи за 40 милиона и то са каматном стопом од 5,5 одсто. Расписан је јавни позив за упис и уплату петогодишњих обвезница, а аукција је заказана за 5. август.

Задужење за задужењем, а ко ће дугове да враћа то људе из Владе Српске не занима. Поред тога, постало је неписано правило да у Влади зацртају једну цифру, али се неријетко омакне неки додатни трошак, па се увијек задуже вишеструко више него што је планирано. Тако је и овај пут, а посљедице би могли осјетити грађани.

„Кредитна експанзија генерално увијек подстиче и инфлационе ударе и пораст цијена. Већ смо имали висок ниво цијена у претходних неколико година и он се наставља и ове године. Посебно су високи износи раста цијене хране, преко десетак посто, расту цијене безалкохолних пића, расту цијене енергетике и комуналних услуга. Други утицај је недостатак финансијских средстава, истискивање привреде из финансијског система.

Ако Влада и буџетски потрошачи користе кредитни потенцијал, депозитни потенцијал домаћег тржишта, домаћих банака, та средства нису доступна привреди, која би требало да инвестира, да оживљава привредну активност и обезбиједи приходе и порезе за буџетске кориснике и запошљавање нових радника“, сматра економиста Миленко Станић.

Ни значајно већи прилив у буџет, по основу инфлације, није био довољан да се све рупе закрпе. Константна задужења су краткорочно рјешење, али дугорочни проблем, кажу економисти. Додатни проблем представља висока каматна стопа.

„Ми смо прошле године имали план некакав да ћемо прикупити 100 милиона од јавних предузећа од добити, а испало је да је прикупљено 15-16 милиона. Хоћу да кажем задуживање није спорно ако се добро улаже и има поврат зараде, профита, прилива, прихода. Оно што је проблем је када се задужујемо за потрошњу, а ово сад већ помало личи да се задужујемо за исплату пензија.

Влада се понаша поприлично потрошачки, не размисља о роковима и износима које треба да прикупи. Ми имамо објективну ситуацију да је дошло до смањења потражње за робама из БиХ у Европи, и они су у кризи, а кад је време кризе, онда се сви морамо кризно понашати“, истиче економиста Зоран Павловић.

Поред слабе економије и обавезе исплате рата претходних кредита, додатно оптерећење јесу и вишемилионске судске пресуде на штету Републике Српске, као што је случај са Вијадуктом.

(БН) Фото: Илустрација