Dug je zao drug: Vlada se zadužuje za isplatu penzija?!

Republika Srpska ide u novo zaduženje i to kroz emisiju obveznica sedamdeset osmi put. Planirano je da se Vlada ovaj put zaduži za 40 miliona i to sa kamatnom stopom od 5,5 odsto. Raspisan je javni poziv za upis i uplatu petogodišnjih obveznica, a aukcija je zakazana za 5. avgust.

Zaduženje za zaduženjem, a ko će dugove da vraća to ljude iz Vlade Srpske ne zanima. Pored toga, postalo je nepisano pravilo da u Vladi zacrtaju jednu cifru, ali se nerijetko omakne neki dodatni trošak, pa se uvijek zaduže višestruko više nego što je planirano. Tako je i ovaj put, a posljedice bi mogli osjetiti građani.

„Kreditna ekspanzija generalno uvijek podstiče i inflacione udare i porast cijena. Već smo imali visok nivo cijena u prethodnih nekoliko godina i on se nastavlja i ove godine. Posebno su visoki iznosi rasta cijene hrane, preko desetak posto, rastu cijene bezalkoholnih pića, rastu cijene energetike i komunalnih usluga. Drugi uticaj je nedostatak finansijskih sredstava, istiskivanje privrede iz finansijskog sistema.

Ako Vlada i budžetski potrošači koriste kreditni potencijal, depozitni potencijal domaćeg tržišta, domaćih banaka, ta sredstva nisu dostupna privredi, koja bi trebalo da investira, da oživljava privrednu aktivnost i obezbijedi prihode i poreze za budžetske korisnike i zapošljavanje novih radnika“, smatra ekonomista Milenko Stanić.

Ni značajno veći priliv u budžet, po osnovu inflacije, nije bio dovoljan da se sve rupe zakrpe. Konstantna zaduženja su kratkoročno rješenje, ali dugoročni problem, kažu ekonomisti. Dodatni problem predstavlja visoka kamatna stopa.

„Mi smo prošle godine imali plan nekakav da ćemo prikupiti 100 miliona od javnih preduzeća od dobiti, a ispalo je da je prikupljeno 15-16 miliona. Hoću da kažem zaduživanje nije sporno ako se dobro ulaže i ima povrat zarade, profita, priliva, prihoda. Ono što je problem je kada se zadužujemo za potrošnju, a ovo sad već pomalo liči da se zadužujemo za isplatu penzija.

Vlada se ponaša poprilično potrošački, ne razmislja o rokovima i iznosima koje treba da prikupi. Mi imamo objektivnu situaciju da je došlo do smanjenja potražnje za robama iz BiH u Evropi, i oni su u krizi, a kad je vreme krize, onda se svi moramo krizno ponašati“, ističe ekonomista Zoran Pavlović.

Pored slabe ekonomije i obaveze isplate rata prethodnih kredita, dodatno opterećenje jesu i višemilionske sudske presude na štetu Republike Srpske, kao što je slučaj sa Vijaduktom.

(BN) Foto: Ilustracija