Опозиција у Републици Српској ломи копља преко леђа СДС-а

Да би опозиција имала шансу, СДС би морао пристати да подржи кандидате који не долазе из њихових редова.

Ако се ствари посматрају хладно и без политичких симпатија, једна чињеница се тешко може оспорити – Јелена Тривић и Драшко Станивуковић тренутно јесу најпрепознатљивија и најјача имена опозиције у Републици Српској.

Тражење алтернативе

Њихова кандидатура, било за предсједника Републике Српске или члана Предсједништва БиХ, имала би реалну тежину и потенцијал да мобилише бирачко тијело које тражи алтернативу власти СНСД-а. У том смислу, приједлог који долази из Станивуковићевог политичког круга није без логике.

Али политика у Републици Српској ријетко функционише по принципу чисте логике.

Јер, паралелно с тим, постоји и друга једнако важна чињеница – Српска демократска странка (СДС) и даље је појединачно најјача опозициона странка.

Без обзира на недостатак харизматичног лидера или “звучног” кандидата, њихова инфраструктура, теренска мрежа и бирачка база остају кључни фактор сваке озбиљне изборне рачунице.

И ту долазимо до суштине проблема.

Да би опозиција имала шансу, СДС би морао пристати да подржи кандидате који не долазе из њихових редова. Другим ријечима – да попусти.

А питање које виси у ваздуху јесте: да ли је та странка спремна на такав уступак?

Истовремено, ни друга страна није без властитих амбиција.

Моментум популарности

Станивуковићев политички блок очигледно рачуна на моментум популарности и жели капитализовати чињеницу да имају највидљивија лица опозиције. Њихова рачуница је једноставна – бирачи не гласају за страначку инфраструктуру, него за људе.

Али, та логика има ограничење: без организације на терену, ни најјаче име не значи много.

Додатни слој компликације уноси Небојша Вукановић, који је већ најавио кандидатуру за члана Предсједништва БиХ.

Његова политичка позиција, ближа СДС-у него Станивуковићу, додатно фрагментира опозициони простор и смањује шансе за јединствен наступ.

У преводу – опозиција у Републици Српској данас не води једну битку, него неколико паралелних.

Једну против власти, и неколико унутар себе.

Састанак у Бањалуци могао би бити први озбиљан тест политичке зрелости опозиционих актера. Не у смислу ко ће бити кандидат, него у смислу ко је спреман ставити заједнички циљ испред личних и страначких амбиција.

Неумољива математика

Јер математика је неумољива: подијељена опозиција нема капацитет да угрози СНСД. Зато је право питање свих питања једноставно – хоће ли неко први попустити?

Ако одговор буде негативан, изборни резултат ће, као и много пута до сада, бити познат и прије него што кампања озбиљно почне.

(Аваз)