ГМО храна присутна у Србији, иако је званично забрањена

У Србији је присутна генетски модификована храна /ГМО/, иако је званично забрањена, а производи са сировинама којима су измијењени гени продају се без ознака и упозорења.

Република Српска 12.05.2013 | 13:07
ГМО храна присутна у Србији, иако је званично забрањена
У Србији је присутна генетски модификована храна /ГМО/, иако је званично забрањена, а производи са сировинама којима су измијењени гени продају се без ознака и упозорења.Осим тога, у Србији постоји 5.000 хектара засада генетиски модификоване соје, а храна направљена од ГМО стиже и из увоза, из земаља у којима није обавезно да се то истакне на декларацији. Шеф катедре за агроекономију Пољопривредног факутета Миладин Шеварлић рекао је за "Блиц" да је највећи проблем што се не зна гдје ГМО соја са српских њива завршава и да нико са сигурношћу не може да каже да ГМО не постоји и код других култура. "Претпостављамо да завршава на приватним газдинствима или у малим мешанама сточне хране", навео је Шеварлић, додајући да не може ни да негира, нити да потврди да се у Србији продају намирнице од ГМО. Шеварлић каже да су најпроблематичнији у том погледу месо и млијеко, које се увози у Србију из земаља којима је дозвољено коришћење ГМО у исхрани стоке. Он додаје да велике количине меса долазе у Србију из Бразила и Аргентине, а грађани пију и велике количине газираних напитака без шећера који се често заслађују сладом од кукуруза који је прошао процес генетског инжењеринга. "Сумњу погревају примери као што је онај да килограм најлошије категорије живине буде скупљи него килограм неких пилећих производа", навео је Шеварлић, додајући да готово 90 одсто сировина стиже из иностранства. Осим Аргентине и Бразила, државе у којима не постоји обавеза да се означи ГМО су САД и Канада, а међу највећим произвођачима ГМО хране је Кина, док су производи за које се највише сумња да су ГМО поријекла соја, кукуруз, кромпир, парадајз, лук и пасуљ. Србија је 2009. године донијела закон о ГМО, који је рестриктиван и забрањује њихову производњу и промет у комерцијалне сврхе.    

Коментари / 0

Оставите коментар