Словенија се данас бори за финансијски опстанак

Словенија је некада била економски најпросперитетнија држава на простору бивше Југославије - сада се бори за финансијски опстанак, а влада најаљује повећање свих врста пореза, нове приватизације и отпуштања радника.

Република Српска 09.05.2013 | 11:10 Словенија је некада била економски најпросперитетнија држава на простору бивше Југославије - сада се бори за финансијски опстанак, а влада најаљује повећање свих врста пореза, нове приватизације и отпуштања радника. Према неким истраживањима, Словенија је на првом мјесту по корупцији у пословном свијету, а одмах иза ње је Кенија. Словенија мора да достави Бриселу нацрт програма реформи и мјере за стабилизацију јавних финансија. Држави треба чак 900 милиона евра за докапитализацију банака, па су све гласније спекулације да би Словенији могла затребати помоћ /злогласне/ "тројке" - Европске комисије, Европске централне банке и ММф-а, наводе економски аналитичари. "Фајненшел тајмс" пише да Европска комисија, због кашњења у рјешавању проблема санације банака, чак размишља о некој врсти казне или присилне управе за Словенију. Истовремено, буџетски дефицит ове године могао би достићи 7,8 одсто БДП-а. Намјеравајући да како-тако среди стање, словеначка влада уводи - кризни порез са роком трајања од годину и по. Није још јасно хоће ли се он рачунати на бруто зараду или нето плату, али се очекује да ће стопе бити од један до четири одсто. Предвиђено је повећање ПДВ-а. Од 1. јанаура наредне године општа стопа биће повећана са 20 на 22 одсто, а нижа са 8,5 на 9,5 одсто. Биће уведен виши порез на некретнине - од 2014. или 2015. биће опорезивана и имовина на коју се сада не плаћа порез. Предвиђено је и повећање пореза на добит са 15 на 17 одсто. Услиједиће и нове приватизације - продаја Нове кредитне банке "Марибор" и државног удјела у "Телекому". Најављена у си отпуштања у јавном сектору. Број запослених биће смањиван за један одсто годишње, а преговара се и о смањењу плата. Словеначка власт се нада прикупљању додатних 550 милиона евра годишње - 300 милиона "харача" и 250 милиона евра додатног ПДВ-а, под условом да то не проузрокује смањење потрошње, а потом и повећање незапослености. Како наводе словеначки медији, влада планира да повећа и порез на некретнине. Већ у јулу требало би да буде уведен порез на продају срећки Словеначке лутрије, те порез на слатка безалкохолна пића.