Након 40 година огласио је “Мјесецоход”?!

"Мјесецоход 1" - совјетски интерпланетарни уређај који је слетио на површину Мјесеца 1970.

Република Српска 09.05.2013 | 09:39 "Мјесецоход 1" - совјетски интерпланетарни уређај који је слетио на површину Мјесеца 1970. године и за који се вјеровало да је уништен или да је неисправан - поново је "проговорио". Примљен је одбијени ласерски сигнал, послат из опсерваторијума у Француској. У своје вријеме совјетски инжењери поставили су на уређај такозвани угаони одашиљач, предат француским колегама. Овај једноставни уређај налази се напољу и одражава све врсте зрака. За разлику од огледала одашиљач враћа зрак назад у исту тачку одакле је дошао. Тако да је задатак формулисан једноставно: требало би освијетлити "Мјесецоход" ласером и ухватити његов одраз. У пракси то је много сложеније: погодити уским зраком са Земље совјетски уређај скоро да је исто што и погодити новчић са удаљености од неколико километара. Французима је то пошло за руком. За двије и по секунде слаби ехо импулсног зрака враћен је на Земљу - истичу научници. Мада је Мјесец окренут Земљи увијек истом страном, ова видљива страна се мало окреће тамо и назад, као да се клати. Тај процес научници називају - либрација. Пошто "Мјесецоход" ближе од других уређаја стоји ка ивици видљивог диска, он ће бити идеални инструмент да се проучи та појава. Мјесто гдје се својевремено заувијек зауставио "Мјесецоход" дуго је било познато само приближно. Телескопи са земље не могу да га виде. Било је познато да је послије спуштања на Мјесец прошао више од 10 километара. Седамдестих година није било тачне карте Мјесеца. Четрдесет година касније састављена је карта и усаглашена њена веза са координатном мрежом. Дате су нове координате свим објектима и одређено тачно мјесто "Мјесецохода". Тек 2010. године уређај је примијећен на снимцима америчког мјесечевог сателита. Американци су брзо утврдили његове координате и успјели да га освијетле ласером. То се десило први пут након 1971. године, када је прекинута веза "Мјесецохода" са совјетским командним центром. Сигнал апарата био је много јачи од других одашиљача на Мјесецу које су оставиле посаде "Аполона". Научници са обје стране океана увјерени су: послије 40 година ћутања совјетски уређај ће још много испричати о Мјесецу - преносе руски медији.