РС: Међународна заједница да поштује Дејтонски споразум

Република Српска захтијева од међународне заједнице поштивање Устава БиХ и сарадњу на покретању Републике Српске, као и БиХ у цјелини, напријед у просперитетну, европску будућност, наведено је у Деветом извјештају Републике Српске Савјету безбједности УН.

Република Српска 09.05.2013 | 09:04 Република Српска захтијева од међународне заједнице поштивање Устава БиХ и сарадњу на покретању Републике Српске, као и БиХ у цјелини, напријед у просперитетну, европску будућност, наведено је у Деветом извјештају Републике Српске Савјету безбједности УН. "Како Република Српска ради на изградњи боље економске будућности својих грађана, она захтијева од чланова мећународне заједнице да поштују Дејтонски споразум и подрже локалне реформске иницијативе у БиХ", наводи се у документу. У извјештају се истиче да је децентрализована структура БиХ, садржана у њеном Уставу као дијелу међународног уговора, од суштинске важности за функционално управљање и реформу у Српској и да мора бити очувана. "Децентрализована структура омогућила је Републици Српској да знатно побољша свој пословни амбијент и усагласи већи дио свог законодавства са стандардима ЕУ, чак и док се Федерација БиХ /ФБиХ/ уз напоре реформисала", напомиње се у документу. Девети извјештај Републике Српске, који се односи на период од новембра прошле до маја ове године, Влада Српске прихватила је на сједници 22. априла, а упућен је чланицама Савјета безбједности, амбасадама и званичницима ЕУ, Русије, САД и других земаља и међународних организација и институција. Извјештај описује развој догађаја од Осмог извјештаја и представља преглед ставова Владе Републике Српске о неким од кључних тема са којима се БиХ суочава. У Дијелу један документа подсјећа се да су се у другој половини новембра странке које чине дјелимично реконструисани Савјет министара договориле о широком спектру реформских питања, али да је, нажалост, оштар и пролонгиран спор око формирања нове Владе ФБиХ, поново између бошњачких странака СДП и СДА, зауставио провођење договорених реформи. "Ово је други пут у мање од годину дана да унутарбошњачки сукоби опструишу напредак. Република Српска се нада да ће тренутни застој бити откочен у ФБиХ и да ће напредак и на нивоу БиХ бити настављен", истиче се у извјештају. У Дијелу два Извјештаја наводи се да БиХ мора задржати децентрализовану структуру, која је оставила могућност Српској да има функционалну владу и да усвоји далекосежне економске реформе како би охрабрила отварање радних мјеста. "Други разлог због кога БиХ мора задржати децентрализовану структуру је неефикасност, нефункционалност, нетранспарентност, нерационалност и неодговорност институција нивоа БиХ. Штавише, као што је ЕУ и појаснила, децентрализована структура БиХ није препрека интеграцијама у ЕУ", наводи се у документу. Дио три Извјештаја односи се на економски развој Републике, која је посљедњих неколико година проводила интензиван програм економских реформи који је значајно побољшао њен пословни амбијент. "Иако су економски услови још тешки широм БиХ и Балкана, под притиском свјетске економске кризе, реформе у Српској показују резултате. Стопа незапослености у Српској опала је за три процентуална поена од 2006. године, прије почетка свјетске економске кризе. Константно је последњих година незапосленост у Републици суштински мања него у ФБиХ. Српска, такође, ради на стварању боље економске будућности усаглашавајући законе са правним системом ЕУ", подсјећа се у документу. У Дијелу четири Извјештаја истиче се да се централизовани правосудни и тужилачки систем БиХ, наметнут од Канцеларије високог представника /ОХР/ кршењем Устава БиХ, показао неефикасним и неодговорним. "Српска је, такође, дубоко забринута појачаном експанзијом надлежности Уставног суда БиХ која укључује питања која немају основа у Уставу БиХ, него у обичним ентитетским законима. Околност да Уставни суд БиХ има на разматрању више од 8.800 предмета, уз чињеницу да има само шест активних судија /три странца проведу у Сарајеву мање од мјесец дана годишње/, отежава муке правосудном систему БиХ, створеном лошом реформом ОХР-а", напомиње се у Извјештају. Дио пет документа тиче се незаконите и контрапродуктивне улоге ОХР-а. "Присуство високог представника, који присваја овлашћења да влада и кажњава указима, крши Дејтонски споразум и осујећује сврху политичког и економског развоја БиХ. Такозвана 'бонска овлашћења', присвојена од високог представника, у конфликту су са његовим мандатом прописаним Анексом 10 Дејтонског споразума, и крше грађанска и политичка права грађана БиХ", наводи се у Извјештају. Република Српска у документу истиче и да прекомјерно присуство страног дипломате, уз подршку гломазне бирократије, која без одговорности присваја апсолутна политичка овлашћења, озбиљно опструише нормалну интеракцију у демократским политикама. У Дијелу шест Извјештаја напомиње се да, након више од 17 година мира и напретка у БиХ, нема оправдања да Савјет безбједности УН у БиХ и даље дјелује на основу Поглавља седам Повеље УН, које се тиче постојања "пријетње миру, повреде мира или агресије". "Међународни консензус је из године у годину све шири о томе да БиХ не представља значајну пријетњу по безбједност", истиче се у Извјештају. Уз Извјештај је достављено и попратно писмо предсједника Републике Српске Милорада Додика у коме се, између осталог, истиче да Република Српска, поштујућу децентрализовану структуру БиХ, настоји остваривати напредак у процесу реформи, усмјерених ка побољшању своје економске конкурентности и усаглашавању својих закона са стандардима ЕУ. "Иако су изабрани руководиоци БиХ наставили да постижу договоре, њихово провођење у законодавство одвија се веома споро, првенствено због дубоких политичких и националних подјела унутар другог ентитета БиХ – Федерације БиХ", наводи се, између осталог, у писму предсједника Српске.