Има ли варница између цркве и државе?

Нема сукоба између државе и цркве, а евентуални неспоразуми решавају се договором, закључили учесници трибине Тањуга о односу државе и цркве.

Република Српска 08.05.2013 | 16:11 Нема сукоба између државе и цркве, а евентуални неспоразуми решавају се договором, закључили учесници трибине Тањуга о односу државе и цркве. Учесници трибине о односу цркве и државе владика бачки Иринеј, заменик директора канцеларија за вере Драган Новаковић и државни секретар у МУП-у Владимир Божовић сагласили су се да нема сукоба између власти и њавеће верске заједнице у Србији, истакавши да се евентуални неспоразуми решавају договором. Описујући како су односи цркве и државе "у различитим временима били различити", владика Иринеј је рекао да је после кандидатуре Тита за Нобела у Цркву "са одређеног места" дошла порука да држава очекује подршку СПЦ тој кандидатури. Како је СПЦ одбила да подржи кандидатуру доживотни председник СФРЈ заувек је прекинуо сусрете са црквеним врхом. Владика бачки Иринеј рекао је да није умесно стварати фаму о сукобу државе и цркве, истакавши да сукоба нема, већ да постоје само различити ставови о појединим питањима. "Знам да постоје групе које непрекидно агитују против цркве", рекао је владика Иринеј на трибини "Држава-црква - секуларна и верска толеранција" у Прес клубу Тањуга. Владика је подсетио и да је црква јасно изнела свој став о Косову: "Свети синод је формулисао свој став који ће нешто значити за вернике, јавно мњење, и нема претензију да он одлучује. Одлучују они који су за то изабрани", додао је владика Иринеј. С друге стране, додао је, постоје епископи и други представници Цркве који "итекако имају своје ставове", попут владике захумско-херцеговачког Григорија који је у недељу, гостујући у Утиску недеље на ТВ Б92, изнео свој став. "Црква има право и дужност да износи своје ставове када је реч о општим питањима егзистенције, здравља, друштву и општем добру - не као делилац мишљења - али један поглед на опште вредности живота, на смисао, на оно што даје дугорочно визију и наду, то је цркви не само право него и дужност", рекао је владика. Како је истакао, појам мешања Цркве у државна питања апсурдан је у моделу у којем функционише СПЦ, а то је модел европске демократске цркве - слободна црква у слободном друштву. "Наравно да црква не може претендовати на то да она доноси политичке одлуке или да влада. Посматрање политичара или државних институција као својих инструмената, било би наметање псеудотеократског модела који није прихватљив ни са становишта државе ни са становишта цркве", додао је владика Иринеј. С друге стране, како је рекао Иринеј, ни покушај ућуткивања Цркве око важних питања у име политичке ингеренције који би довео државу у положај да се насилнички поставља према цркви није добар. Владика је указао да притом није могуће спречити разне спекулације на начин како то чине поједини медији, групације и појединци. "Шпекулације не могу бити спречене, јасно је да су они из државног врха који су реаговали на став цркве признали да су реаговали емотивно и исхитрено. Постоји разлика у приступу решавања проблема и то није ништа ново. Став Синода, с друге стране, изнет је јавно и одговорно", навео је владика и констатовао да није реално на основу тога закључивати да између цркве и државе постоји сукоб. Владика бачки Иринеј је изјавио данас да не жели да прича о аферама везаним за Цркву и појединце које се појављују у медијима, јер сматра да у демократском друштву, какво је Србија, није нормално да појединци пре и без суда бивају осуђени. Владика је означио као "неозбиљно и неодговорно" то што је неко из црквених кругова, медија или државних структура допринео обелодањивању документације за коју се не зна да ли је реална или фиктивна. "Ако о некоме постоје полицијски досијеи, онда то значи да су одређене службе имале разлога да те људе држе под контролом или су те службе просто злоупотребљавале свој положај", рекао је владика и додао да трећег објашњења нема. Утолико пре је недопустиво да на основу тога медији додају своје конструкције, казао је. "Држава има свој начин, а црква опет свој, за утврђивање нечије одговорности, свако у оквиру својиих надлежности и одговорности... "Наравно, ја не тражим никакву амнестсију за било кога у Цркви или у било којим редовима, али треба поштовати нека општа правна начела и друштвена начела понашања", додао је. По његовим речима, апсолутно није истина да је Црква била било шта гурала под тепих, заташкавала или обмањивала било кога или било шта. Истина је, како је казао, да Црква има "свој начин за решавање својих проблема". Помоћник директора владине Канцеларије за вере Драган Новаковић рекао је на трибини да нема места за извођење закључка о неспоразумима и сукобима државе и цркве. Према његовим речима, религијска структура Србије њена је нова историјска шанса и један од најважнијих аргумената за улазак Србије у породицу европских народа. Односи између државних органа и цркава и верских заједница у Србији су добри и стабилни и већих проблема нема, истакао је Новаковић. Евентуални неспоразуми се, како је истакао, решавају договором и у конструктивној атмосфери. "Нова клима у односима са државом омогућила је стално јачање међуконфесионалног дијалога, јасну спремност цркава и верских заједница да активно доприносе демократизацији и укупном развоју друштва", поручио је Новаковић. Канцеларија за сарадњу са црквама и верским заједницама, према Новаковићевим речима, предузима активности у циљу даље афирмације и слободе вероисповести и развоју сарадње државе и цркава и верских заједница. Државни секретар у МУП-у Србије Владимир Божовић рекао је да држава неће дозволити злоупотребу актуелне ситауције за стварање вештачког сукоба између цркве и државе, истичући да сукоба нема. Божовић је оценио да би тај сукоб био и на штету државе и српског народа. "Ова влада неће да се игра жмурке са реалношћу и стварним интересима свог народа. Није могуће и нећемо дозволити никакав сукоб цркве и државе јер би то било на штету државе и српског народа", рекао је Божовић. Божовић је навео да су његови лични ставови, кад је реч о Косову, чак били ближи ставовима СПЦ-а него ставовима Владе или странке којој припада све док, како је рекао, није видео и сагледао податке који говоре о страшној реалности. "Бриселски споразум је једино реално и максимално добро решење. Морамо водити рачуна о последицама потписаног јер не желимо да будемо они који ће у задњим минутама РТС-а гледати вести о избегличким колонама свога народа", рекао је Божовић који је и адвокат Српске православне цркве. Божовић је закључио да српска држава и црква и обележавањем јубилеја Миланског едикта - чији су копредседседници Организационог одбора председник Томислав Николић и патријарх Иринеј - показују однос поштовања, толеранције, разумевања и сарадње, али кроз дијалог, који представља однос сарадње, насупрот односу моћи.