21 година од злочина у Добровољачкој

Данас се навршава 21 година од напада на колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву.

Република Српска 03.05.2013 | 07:45 Данас се навршава 21 година од напада на колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву. Припадници некадашње армије БиХ 3. маја 1992. године, након пресретања колоне припадника ЈНА која се мирно повлачила из града, на монструозан начин убили су 42, ранили 73 и заробили 215 војника, официра и цивила. Колону припадника ЈНА која се, према договору, повлачила из команде Друге војне области, напали су на превару, кршећи договор, припадници БиХ Територијалне одбране, под муслиманском командом, полиција и паравојне формацијw “Зелене беретке" и “Патриотска лига”. Према подацима МУП-а Републике Српске, у том нападу су убијена 42 припадника ЈНА и цивила, међу њима пет официра, 73 особе су рањене, а 215 заробљено или отето. Претходно су, 2. маја 1992. године, припадници војних и паравојних формација босанских муслимана напали Дом ЈНА у Сарајеву и неколико других војних пунктова у граду и убили 14 припадника ЈНА. Као одговор на те нападе, припадници ЈНА су истог дана на сарајевском аеродрому задржали муслиманског лидера и, у то време председника Председништва БиХ, Алију Изетбеговића, који се у пратњи потпредседника тадашје владе Златка Лагумџије и кћерке Сабине враћао са мировних преговора у Лисабону. Изетбеговић је потом одведен у касарну ЈНА у Лукавици, надомак Сарајева, ради преговора о безбедној евакуацији војника, официра и цивила на служби у ЈНА из команде Друге војне области, као и других касарни које су биле под опсадом муслиманских снага у Сарајеву. У преговорима су учествовали тадашњи командант Друге војне области ЈНА, генерал Милутин Кукањац, командант мировних снага УН (Унрпофор) канадски генерал Луис Мекензи, члан Председништва БиХ Ејуп Ганић, а безбедну евакуацију гарантовао је сам Изетбеговић. Пошто је споразум постигнут, колона са возилима ЈНА кренула је из команде у насељу Бистрик, а на њеном челу налазио се транспортер у којем су, као заштитница, били Изетбеговић, генерали Мекензи и Кукањац. Само километар даље, када је транспортер на челу конвоја избио из Добровољачке улице на Скендерију, око 20 територијалаца је препречило возило, одсекавши притом остатак колоне, а из околних кућа, са удаљености око педесетак метара, отворна је ватра. Припадници ЈНА, углавном млади војници, беспомоћно су седели у возилима и на камионима, а према сведочењима преживелих, ликвидације су биле бруталне - нападачи су извлачили ненаоружане војнике, официре и цивилна лица, која су уз понижавање, рањавали и убијали на улици. “Могао сам да видим како војници територијалне одбране протурају цеви кроз прозоре цивилних аутомобила, који су били део конвоја, и пуцају (...) видео сам како се крв слива низ ветробране кола”, написао је у својој књизи “ Пеацекеепер Роад то Сарајево” генерал Мекензи. Челник “плавих шламова” записао је тада у своју бележницу: “Био је то дефинитивно најгори дан у мом животу”. За овај злочин до сада нико није одговарао, пошто је јануара 2012. Тужилаштво БиХ донело наредбу о обустави истраге против Ејупа Ганића, Хасана Ефендића, Заима Бацковића, Јована Дивјака, Јусуфа Пушине, Емина Швракића, Драгана Викића, Фикрета Муслимовића, Џевада Топића, Јовице Беровића, Решада Јусуповића, Јусуфа Кецмана, Дамира Долана и Ибрахима Хоџића, пошто је, по тумачењу тужилаштва , утврђено да “у радњама осумњичених нису садржана обележја кривичног дела”.