Опоравак Клиничког центра Бањалука могућ? (ВИДЕО)

<п цласс="мцеWПморе" титле="Више.

Бањалучки Клинички центар налази се у класичном дужничком ропству. Дугује се радницима, добављачима и држави. Укупни дугови премашили су 50 милиона марака. Без обзира на ову чињеницу,  ново руководство највеће здравствене установе  у РС је оптимистично. Вјерују да ће новом систематизацијом радних мјеста, већом котролом јавних набавки и уз помоћ државе превазићи  финансијске проблеме-истакнуто је током  представљања новог извршног тима ове установе на радном доручку са новинарима. Доприноси радницима нису уплаћени од августа прошле године. Дуг према њима износи 13 милиона марака. Дугује се и добављачима и банкама, којима се само на име камата сваке године уплаћује око три и по милиона марака-набраја  вршилац дужности директора Душко Рачић и одмах истиче  на који начин и чију помоћ очекује. “Кад су у питању дуговања према банкама, заједно са Фондом и ресорним министарством ћемо ући у ту причу. Кад су у питању дуговања према запосленима заједно да Фондом ПИО, с Пореском управом смо већ ушли у ту причу”-појаснио је Рачић. Замјеник генералног директора за немедицинске послове Горан Солдат је  конкретнији. Иде нова систематизација радних мјеста, план отплате дугова  биће  по приоритетима, а тренутно се још чешљају јавне набавке за прошлу годину. “ Увесћемо чврсте горње границе по  клиникама,а ставићемо И мораторијум на набавку скупе опреме.  Кад је у питању набавка генеричких љекова, посебно у области цитостатика, уводићемо их у што већем обиму.”-нагласио је Солдат. Дакле, према најави новог руководства, одзвонило је несташицама цитостатика. Одзвонило је и високим уговореним платама. Њих више неће бити. “ Уговорене плате- од 1800 до 2400 марака, плус додаци, као што је додатак на минули рад”-казао је Рачић. Ове плате враћене су у законске оквире, а највише су стизале у новчанике шефова возног парка, одржавања хигијене и транспорта. Анализе, састанци са фондом и ресорним министарством биће сада стална појава у клиничком центру. Да је намјера о штедњи озбиљна показује и податак да је број извршних директора смањен. У  Рачићевом тиму осим Солдата су још и помоћник генералног директора за здравствену његу  и медицинске послове Верица Драговић и др Борис Гороња, те начелник хируршких клиника др Милан Симатовић и начелник конзервативних клиника  др Синиша  Миљковић. (ТВ БН) [јwплаyер цонфиг="Оут-оф-тхе-Боx_цопy" медиаид="26594"]