Смање дебљину асфалта за центиметар, украду 100.000 евра по километру аутопута

На километру аутопута ако се прописана дебљина асфалта смањи за само један центиметар, може да се украде, како тврде грађевинци, један добар „мерцедес“, односно од 60.

Република Српска 28.04.2013 | 19:50 На километру аутопута ако се прописана дебљина асфалта смањи за само један центиметар, може да се украде, како тврде грађевинци, један добар „мерцедес“, односно од 60.000 до чак 100.000 евра. Не треба бити стручњак па закључити да су нам путеви у очајном стању. Како је то путовати српским друмовима, најбоље знају возачи, који ако након дуже вожње по појединим крајевима наше земље заврше само код вулканизера, могу сматрати да су добро прошли. Рупе, неравнине, процепи, покидана или чак непостојећа сигнализација, усечени трагови тешкаша који крстаре домаћим друмовима - слика је стања великог дела домаће путне мреже, изузев можда новијих деоница на коридору 10. - Путеви највише коштају када су лоше направљени. Тада су најскупљи, а таквих код нас има пуно. Имамо само шминку, основни стандарди прављења пута нису поштовани, не уради се добро доња подлога, а то се још закамуфлира асфалтом чија дебљина такође није по стандардима, и онда за само неколико месеци на истом том путу крене санација, за коју локалне самоуправе немају пара - каже за “Блиц” Горан Родић, грађевински стручњак. Колико тачно на крају кошта један километар пута у Србији, није могуће израчунати, јер у тај износ не улази само цена инвестиције већ и новац који после одлази за одржавање и санацију јер путеви нису добро урађени. А тај податак нико нема, ни „Путеви Србије“ ни „Коридори Србије“. Асфалт једнако добра зарада - рачуница је са којом велики број грађевинских фирми прихвата послове и поред нереално ниске цене по којој га добију. - Цена центиметра асфалта по квадрату је 150 до 200 динара. Довољно је да се не угради само један центиметар асфалта на километар дужни и ако је ширина друма шест метара, инвеститор је оштећен за милион до милион и двеста хиљада динара. Овај пример се односи на обичан пут, док износ за пун профил аутопута, чија је ширина неколико пута већа, достиже и до 100.000 евра - кажу упућени у ове махинације. Извор "Блица" наводи и да се то се ради "једноставно да нико не посумња и не примети". - То виде на крају возачи који користе те путеве - каже наш извор. Када би се обавио преглед, питање је колико саобраћајница у Србији би задовољило стандард по коме горњи носећи слој мора да има 15 центиметара, а завршни, хабајући слој асфалта пет до шест центиметара. - Ево сад креће лето, високе температуре под којима се асфалт који није добро урађен топи. Тамо где је таква ситуација остаће колотрази од камионских гума, што је јако опасно за саобраћај, и ту је одмах јасно како је урађен пут. За такве ствари мора да одговара, и то кривично, надзорни орган који је радове морао да контролише - упозорава Родић. Оно што је најгоре и најопасније пре свега за возаче јесте чињеница да се у односу на пре четири године, све мање новца издваја и за одржавање путева. Тај износ је у међувремену смањен за скоро четири милијарде динара. Велико питање је и ко одржава постојећу путну мрежу и како, јер путарске фирме задужене за тај посао не добијају новац на време. Само „Путеви Србије“ им дугују око два милиона евра.