"Резервисан оптимиста" да ће бити пописа у БиХ

Професор Стево Пашалић изјавио је Срни да је "резервисан оптимиста" да ће уопште доћи до пописа становништва у БиХ у октобру ове године.

Република Српска 17.04.2013 | 20:30 Професор Стево Пашалић изјавио је Срни да је "резервисан оптимиста" да ће уопште доћи до пописа становништва у БиХ у октобру ове године. Пашалић је рекао да не зна како ће бити уређено изјашњавање о држљављанству, али да га занима како ће бити пописани држављани БиХ који не живе у БиХ и да ли ће се пописивати према препорукама и стандардима УН, односно да се сви они који живе на овим просторима више од годину дана могу пописати, а они који живе мање од годину дана не могу, осим у одређеним случајевима. Он је напоменуо да је и међународна комисија која врши мониторинг рекла да се држављани БиХ који живе у иностранству могу пописати посебном пописницом, али не могу ући у укупан број становника. "Не може се особа која, на примјер, живи у Шведској, и која је и тамо пописана, пописати и у БиХ. Онда бисмо добили опет криву слику и погрешну статистику на нивоу земаљске кугле", објаснио је Пашалић. Он сматра да ће попис становништва у БиХ показати значајно мањи број становника него 1991. године, те да се ради о демографским губицима који се крећу око 900.000 људи. Пашалић је рекао да БиХ данас има између 3,7 и 3,8 милиона становника. "Процјењивало се да би БиХ 2011. године имала више од 4,6 милиона становника, да је тада урађен попис и да није било рата", рекао је Пашалић. Он је навео да је губитак израз мањег броја рађања усљед рата и да би губици наталитета, да није било рата, били мањи. Пашалић је подсјетио да су пописи становништва у Србији и Хрватској такође показали мањи број становника него 1991. године. Он је истакао да ће попис становништва у БиХ у октобру ове године, ако буде проведен онако како то закон и остали акти дефинишу, како је уређена пописница и ако на терену све буде валидно и добро контролисано, показати број, размјештај, редистрибуцију и миграције и Срба, Бошњака, Хрвата и осталих који живе у БиХ. "То су врло значајни подаци и пред њима не можемо жмурити. Хрватска је одмах послије егзодуса Срба из Хрватске извршила попис 2001. године. Према томе суочила се са тим податком да нема више 12,2 одсто Срба у Хрватској него до четири одсто, што је показао и последњи попис у Хрватској", нагласио је Пашалић. Он је додао да сви будући развојни планови морају бити базирани на обиљежјима становништва, њиховој редистрибуцији и другом, те да се БиХ мора суочити са тиме да се десио рат који увијек носи и крупне демографске промјене. Пашалић сматра да ће се пописом потврдити да је у БиХ 1991. године био присутан процес етничке и територијалне хомогенизације који није нестао ни након завршетка рата. "Видјеће се како су простори хомогенизовани у погледу националног састава становништва у односу на предратне. Много су промијењени и то се и даље дешава. Пратимо унутрашње миграције унутар БиХ сваке године, а ти подаци такође потврђују ову тезу", нагласио је Пашалић. Он је навео да ће попис, осим броја становника, показати и друга обиљежја када је у питању демографија, као што су промијењена кавлитативна обиљежја код становништва, али и друге податке у односу на ранији период у погледу пољопривреде и станова.