Почиње велики Васкршњи пост

За православне вјернике данас почиње вишенедјељни велики Васкршњи или Часни пост, који се завршава на празник Васкрсења Исуса Христа - Васкрс, који се ове године прославља 15.

Република Српска 27.02.2012 | 11:02 За православне вјернике данас почиње вишенедјељни велики Васкршњи или Часни пост, који се завршава на празник Васкрсења Исуса Христа - Васкрс, који се ове године прославља 15. априла.Датум почетка Часног поста зависи од датума празновања највећег хришћанског празника Васкрса, који православни вјерници славе увијек у недјељу пуног мјесеца послије прољећне равнодневнице. Први дан православног Часног поста је Чисти понедјељак, који долази послије Бијеле недјеље, завршног дана Месопусне недјеље, која је врхунац славља пред пост у који треба ући достојанствено и са што мање гријехова. Прва недјеља поста зове се Чиста, а посљедња је Недјеља православља, док се до Васкрса, уз посебна правила, смјењују - Пречиста, Крстопоклона, Средопосна, Глува, Цвјетна и Страшна или Страдална недјеља. Према православном учењу, Велики пост нас учи покајању, праштању и правој молитви, а циљ је да се у миру и тишини дочека највећи хришћански празник Васкрс, јер је вјера у Васкрсење основ хришћанства. Велики или Часни пост, који је име добио према Часном крсту на којем је страдао Исус Христос, установљен је по узору на подвиг Спаситеља који је, послије крштења на ријеци Јордану, отишао у пустињу и постио четрдесет дана и ноћи, након чега је изашао као побједник из искушења која му је поставио Сотона. Пост није гладовање, ни запостављање трпезе, на којој у дане поста нема хране животињског поријекла, већ је прије свега морални и етички чин и израз стварне љубави према Боги у Сину Божјем, који је својим страдањем и животом у вјери успоставио вриједности хришћанства. Они који одлуче да испоштују правила поста, дужни су да једу посну храну, без меса и бијелог мрса, те да те дане проведу у молитви, праштању и покајању како би се припремили за причешће које је круна тог одрицања. Пост у хришћанству не представља само одрицање од масне или мрсне хране, већ првенствено има духовну димензију - уздржавање од рђавих мисли, ријечи и дјела, појачаној молитви, показивању милосрђа и чињењу добрих дјела. Пост представља и уздизање духа над тијелом, побједу духовне стране над чулима и за хришћанина он представља припрему за обиљежавање и прославу празника. Према календару СПЦ, уз једнодневне постове постоје и четири вишедневна поста, а осим Часног, то су и Божићни, Петровски и Великогоспојински пост.