Болесна половина нације

Сваки други становник Србије током живота има бар једну дијагнозу неке хроничне болести, а грађани ове земље у просјеку живе деценију краће од становника сусједних земаља.

Република Српска 06.04.2013 | 09:05 Сваки други становник Србије током живота има бар једну дијагнозу неке хроничне болести, а грађани ове земље у просјеку живе деценију краће од становника сусједних земаља.Најмасовнија болест у Србији је хипертензија, од које болује чак 46,7 одсто одраслих. Том проблему посвећен је ове године Свјетски дан здравља, који се обиљежава 7. априла. У порасту су и психичке болести и поремећаји - од депресије пати око 300.000 људи, а сваког дана најмање двије особе покушају да изврше самоубиство, пишу "Вечерње новости". Једна од најчешћих незаразних болести јесте и дијабетес. У Србији, према посљедњим подацима, шећерну болест има око 630.000 особа, или 8,6 одсто становништва. Поред мањкавости здравственог система, који често не може благовремено да пружи медицинску помоћ, узрок лошег здравственог стања је великим дијелом небрига за сопствено здравље. На превентивне прегледе редовно иде тек четвртина становништва, док се, с друге стране, масовно ужива у пороцима. У Србији пуши 38,1 одсто мушкараца и 29,9 одсто жена, око 300.000 становника су алкохоличари, а процјењује се да наркотике користи око 170.000 људи. Водећи узрок умирања су кардиоваскуларне болести - иако се више од 50 одсто оболијевања од срчаног и можданог удара може спријечити контролом исхране, физичке активности и пушења, у Србији је за годину дана од болести срца и крвних судова умрло чак 56.448 људи, од укупно 103.211 умрлих. Други најчешћи узрок умирања у Србији су малигни тумори, од којих годишње оболи око 33.000 становника. Годишња статистика у Србији се, међутим, води само за најмасовније хроничне незаразне болести, а још од 2006. године није урађено масовније испитивање здравља нације.