Зашто су Нијемци опет лоши момци за Србе?

Иако имиџ Немаца и Немачке у Србији није позитиван, многи ову земљу виде као излаз када је реч о запошљавању.

Република Српска 01.04.2013 | 19:55 Иако имиџ Немаца и Немачке у Србији није позитиван, многи ову земљу виде као излаз када је реч о запошљавању. Највећи пропагатори лошег имиџа - Коштуница,Ћосић и Бећковић. Под насловом "Немци су у Србији поново лоши момци", агенција дпа преноси текст новинара Томаса Бреја, који пише о односима Србије и Немачке, имиџу Немаца међу становништвом Србије и пита се зашто је исти нарушен. "У односима Србије и Немачке се враћају духови деведесетих. Као и онда, многи Срби се жале на берлинску политику велике силе. За време грађанског рата у Југославији (1991-1999.) Немачка је у Србији била најомраженија земља. Говорило се о завери Берлина, Беча и Ватикана против Србије, као и освети за пораз у Другом светском рату. Данас је такво мишљење поново присутно код многих странака, политичара и медија, без обзира што је Немачка традиционално главни партнер Србије: пола милиона људи са српским коренима данас живи у Немачкој и годишње у своју домовину шаље 1,6 милијарди евра. Немачка је главни трговински партнер. Међу донаторима Берлин је од 2.000 године на првом месту са 1,8 милијарди евра. Око 400 немачких компанија је у Србији уложило 1,7 милијарди евра." Бреј оцењује да је на челу колоне новог окаљавања Немаца, националистичка Демократска странка Србије, бившег шефа владе Војислава Коштунице и додаје:"„У томе асистирају водећи чланови Академије наука, попут књижевника Матије Бећковића и Добрице Ћосића ("оца нације"). За познатог историчара Чедомира Антића као и за социологе је Немачка поново извор зла. Други најважнији митрополит Српске православне цркве Амфилохије говори о "епицентру борбе између добра и зла". Београдски лист "Новости" у недељном издању је "нападе на Берлин" осликао карикатуром на којој се види Немац за преговарачким столом са Србима. Он уместо главе има стиснуту песницу којом удара по столу. На другим карикатурама Немци се приказују као старешине и вечите свезналице. Видљиво је да нерасположење према Немцима шире политичари који у Немачкој никада нису живели и ту земљу једва да познају." Бреј пише и да је сушта супротност био први демократско изабрани српски премијер Зоран Ђинђић: „Он је студирао у Констанцу и Немачка му је била узор за домовину. Али, и поред критика, многи своју будућност виде у Немачкој. Тренутно стотине лекара и медицинских сестара ужурбано уче немачки језик, јер су немачке службе за њих заинтересоване. Док се у Немачкој медицински персонал хитно тражи, у Србији се, не само у тој професији, бележи висока стопа незапослености.“ Диселдорфски лист Рајнише пост пише да Савезна завод за запошљавање очекује 180.000 усељеника из Бугарске и Румуније: "Савезна агенција за рад рачуна са великим повећањем броја усељеника из Румуније и Бугарске, за које од 2014. године важи пуна слобода кретања радника у оквиру ЕУ. Из Бугарске и Румуније очекујемо између 100.000 и 180.000 радника годишње на немачко радно тржиште“, рекао је директор Савезне агенције за рад Франк-Јирген Вајсе за диселдорфски Рајнише пост. На питање да ли то значи и повећење броја сиромашних избеглица и радника на црно, Вајсе је рекао: "Сличних страховања било је и 2011. године, када су радници из Пољске добили слободу кретања у ЕУ. Она се међутим нису потврдила. Из Пољске, Мађарске и балтичких земаља, у Немачку годишње дође око 100.000 радника. Ти су људи углавно веома добро квалификовани. Истовремено се повећао и број усељеника из држава еврозоне погођених финансијском кризом. Број радника из Шпаније, Италије, Португала и Грчке повећао се са 33.000 на 462.000. Највећи повећање забележено је код доласка радника из Шпаније (16,7) и из Грчке (10,9 одсто). Дугорочно је немачком радном тржишту потребно најмање 200.000 радника годишње, како би се задовољила потражња за квалификованом радном снагом", каже шеф агенције Франк-Јирген Вајсе за Рајнише пост, преноси Дојче веле.