У недјељу почиње љетње рачунање времена

Помјерањем казаљки на часовницима за један сат унапријед, у недјељу, 31.

Република Српска 30.03.2013 | 09:15 Помјерањем казаљки на часовницима за један сат унапријед, у недјељу, 31. марта, у 02.00 сата ујутро почеће љетње рачунање времена, саопштила је Дирекција за мјере и драгоцјене метале.На основу Закона о рачунању времена, љетње рачунање времена у овој години почиње посљедње недјеље марта тако што се вријеме у 02.00 ујутро помјера за један сат унапријед и рачуна као 03.00 сата. Према важећем закону, љетње рачунање времена у Србији завршава се посљедње седмице у октобру. Љетње рачунање времена је код нас први пут уведено 27. марта 1983. године. Од 1995. године казаљке на сатовима су помјеране у посљедњој седмици септембра на основу одлука које је доносила влада, а 2006. је донет нови закон у тој области и љетње рачунање времена усклађено са Европском унијом. У свијету, службено вријеме се помјера унапријед у позну зиму или рано прољеће, а враћа уназад у јесен, најчешће за један сат, али тачан број сати и датуми измјена одређују се на локалном нивоу и подложни су промјенама. Помјерање казаљки у западној Европи уведено је почетком 1970-их година, са образложењем да се тиме "продужава" дан, омогућује уштеда у потрошњи електричне енергије, повећава продуктивност, побољшава прилагођавање људи и радни дан чини ефикаснијим. Све европске земље користе љетње време, а датум помјерања казаљки различит је од државе до државе. На сјеверној хемисфери љетње вријеме почиње посљедње недјеље у марту или прве недјеље у априлу. Помјерање времена се у већини случајева обавља у ноћи између суботе и недјеље да не би изазвало веће проблеме за радно становништво. Прелазак на љетње и зимско вријеме први пут је забиљележено 1916. године у земљама на ссеверу Европе, а до сада је уведено у око 70 држава, углавном на сјеверној хемисфери. Од 2002. године земље ЕУ, као и остале државе у Европи, одредиле су да почетак љетњег времена буде посљедње недјеље у марту, а завршетак посљедње седмице у октобру. Исланд је једина европска земља која не помјера сатове. На јужној хемисфери почетак и крај љетњег времена је обрнут у односу на сјеверну. Већина модерних рачунарских оперативних система има могућност аутоматског преласка на љетње рачунање времена. Израел је, примера ради, до прије неколико година мијењао љетње вријеме различито од остатка свијета, због посебног лунарног календара, па већина рачунарских система није могла прелазити на израелско љетње вријеме. Поједини астрономи су против помјерања казаљки и вјештачког "продужења" дана, макар се то правдало и економском рачуницом.